Drustvene igre-igre sa kartama..

Preferans
„Preferans“, slika Viktora Vatsnesova



Preferans (fr. Preferance) je kartaška igra adutskog tipa koja se igra između tri igrača sa 32 karte (od 7 do A). Mogu da igraju i četiri igrača, ali tada uvek po jedan igrač ne učestvuje u svakoj novoj igri („suši se“). Postoji i varijanta sa dva igrača, ali nije uobičajena.
Istorija


Uprkos francuskom poreklu termina koji se koriste u igri, kao i samom nazivu igre, verovatnije je da je preferans počeo da se igra 1840-ih među ruskim plemstvom. Razvijao se najviše na osnovu igre vist, gde je najveća promena bila da je preferans (najranija) igra bazirana na licitaciji boja u kartama. Igra je odmah postala veoma popularna i privukla je čak i samog Lava Tolstoja. Kasnije, igra je postala popularna i u istočnoj i centralnoj Evropi, te su se „razvili“ austrijski i balkanski preferans koji se po pravilima razlikuju od ruskog, mada su izgleda mnogo sličniji originalnoj igri.

Pravila


Karte se dele u smeru suprotno kretanju kazaljke na satu, po 5 karata po igraču, zatim se ostavljaju 2 karte na talonu, a onda još po pet, tako da svaki igrač ima 10 karata u rukama.
Igrači licitiraju neku od sledećih igara, tako što izgovaraju brojeve koji označavaju igre:

pik (2)
karo (3)
herc (4)
tref (5)
betl (6)
sans (7)
preferans (

Prve četiri igre su igre sa adutima, a poslednje tri bez aduta. U svim igrama, sem u betlu, cilj onoga koji vodi igru je da odnese šest ruku, dok je cilj igrača koji prate da zajedno odnesu pet ruku (da „obore“ igrača koji vodi igru) ili četiri ruke što je dovoljno da „prođu“. U igri betl potrebno je da igrač koji je tražio tu igru ne odnese niti jednu ruku, jer u suprotnom „pada“. U igri preferans mora da odnese sve. Igru počinje igrač koji je počeo da licitira, osim kod sansa i preferansa kada igru počinje igrač ispred igrača koji je tražio igru.
Licitacija se vrši na sledeći način: igrač koji je prvi na redu, može da licitira 2, igra, ili dalje, što znači sledeće:
2- znači da hoće da učestvuje u licitaciji i ako postigne najveći broj prilikom licitacije, da kupi talon kojim može da zameni bilo koje 2 od karata koje beć ima u ruci.
Igra- znači da može da odnese bez kupovine talona 6 ruku i da ne želi licitaciju. Igrači ga mogu zaustaviti samo „jačom“ igrom. Sans i betl se „iz ruke“ licitiraju tačnim imenom (ne može se reći igra a igrati sans ili betl).
Dalje- znači da nema karte da bude nosilac igre i da prepušta licitaciju ostalim igračima.
Svi igrači počinju od one vrednosti bodova koju dogovore i ona praktično i znači dužinu trajanja igre. Ukoliko igrači „prođu“ neku igru, broj bodova se smanjuje. Naravno, ukoliko „padnu“, broj bodova se povećava. Za igrača čiji broj bodova ima negativnu vrednost se kaže da je „otišao ispod šešira“. Svaka igra se računa tako što se vrednost igre množi sa dva. Ukoliko je igrač prošao na igri herc koju je tražio, broj bodova mu se smanjuje za 4•2=8. Ukoliko je „iz ruke“ tražio igru, broj bodova se računa tako što mu se vrednost igre najpre množi sa dva, a potom sabira sa dva. Za igru herc, to bi bilo: 4•2+2=10. Igrači koji ga prate i koji su pri tome uzeli neku ruku, kaže se da ga „supe“. „Supa“ se računa tako što se vrednost igre množi sa brojem odnetih ruku, kojih može biti najmanje jedna, a najviše pet. Posebno se u igri računaju kontre. Ukoliko je protivnik siguran da može da „obori“ igrača koji je tražio igru, može da traži kontru. Opet, ako je igrač koji je tražio igru siguran da će proći, traži rekontru. Slede subkontra i konačno mortkontra. Svaka nova kontra računa se duplo počevši od osnovne vrednosti. Igra se završava kada zbir poena (tzv. bula) sva tri igrača bude jednak nuli. Bodovi koje su igrači ostvarili se množe sa deset i na njih se dodaju sopstvene „supe“, ali se i oduzimaju „supe“ koje su ostvarila druga dva igrača. Pobednik je igrač koji ima najmanju vrednost bodova.

Preferans linkovi

Preff.net Preferans putem interneta (Beta)
Preferans Viki
Preferans Forum
Preferans linkovi
Program za igranje preferansa na Internetu
Još jedan program za igranje preferansa na Internetu
Vreme uživanja: „Beogradski preferans“

PREFERANS





Preferans je u Srbiju stigao
sa Solunskog Fronta,pošto su ga srpski vojnici tamo naučili od svojih
francuskih prijatelja.Istini za volju,on je tu bio prisutan i pre I Svetskog
Rata,ali se tek posle 1918-e godine značajnije omasovljava i pojavljuje čak po
selima.Ovde se ta varijanta naziva „Sans“,a takođe je opisana nešto kasnije.U
Crnoj Gori se „Sans“ odomaćio pod nazivom „Preferans“,a sam „Preferans“ je
stigao nešto kasnije i naziva se „Betl“.


Preferans se smatra
najzanimljivijom igrom za 3 igrača,a ima ogromne mogućnosti
kombinatorike.Osnovna pravila igre,nisu ništa složenija od ostalih igara sa
kartama,ali se to u ovoj igri smatra samo početnim koracima.Tek mnogobrojne
finese,sa kojima se igrač susreće tokom igre,razdvajaju dobre i loše
igrače.Upravo zbog toga vlada mišljenje,da se Preferans uči kroz ceo život.Kako
je rasprostranjen u svim zemljama sveta,partneri se vrlo lako pronalaze.


BROJ IGRAČA : Preferans je igra za 3 igrača.Međutim,vrlo
često se događa, da ih je prisutno četvoro.Delitelj u tom slučaju podeli
karte,a sam pauzira.Pri tome,igra jako gubi na dinamici i lepoti,pa se sami
igrači vrlo nerado odlučuju za ovu varijantu.


KARTE : Preferans se
igra sa skraćenim špilom,od 32 karte.Njihov rang je:A,K,Q,J, 10,9,8 i 7.One nemaju svoje vrednosti u bodovima,pošto je
uvek,jedno nošenje,jedan štih.Naime, svako odigrava po jednu kartu,a njih 3
predstavljaju jedan štih,bez obzira koje su u njemu odigrane.Kako svako na
početku deljenja dobija po 10 karata,ono sadrži uvek 10 štihova (nošenja).


DELJENJE : Deljenje,kao
i Licitacija i Igra,odvijaju se u desnu
stranu.Delitelj deli svakome po 5 karata,2 spušta na sredinu stola,licem na
dole,a zatim deli još po 5 svakome.Tako igrači dobijaju,ukupno po 10 karata,a 2
zatvorene na stolu,predstavljaju „Kupovinu“.


TOK IGRE : U svakom deljenju,najpre se odvija Licitacija,a
njen pobednik određuje vrstu Igre i igra sam,prostiv ostale dvojice.Protivnici
su za sada privremeni partneri,a već u sledećem deljenju,neko od njih će možda
biti Solo-igrač.


Postoje više vrsta
Ponuda,ali bez obzira šta je u pitanju,sam tok igre je istovetan.U svakom
krugu,igrači odigravaju po jednu kartu.Pri tome,prvi igra bilo šta,a ostala
dvojica, obavezno u istoj boji sa prvom
odigranom.Ako neko nema ni jednu kartu te boje,mora igrati bilo kog aduta (ako
je u pitanju adutska Ponuda).Ako nema ni njega,može igrati bilo šta.


Ako među 3 odigrane karte
nema aduta,štih nosi najjača karta u boji prve odigrane. Ako je odigran
adut,štih pripada njemu,a ako ih je više,onda jačem od njih.


Osvajač štiha igra novu
kartu za sledeći.


Ponude: Osnovne vrednosti Ponuda:





Pik...........................................2



Karo........................................3


Herc.........................................4



Tref..........................................5



Betl..........................................6



Sans.........................................7


Preferans.................................8


„Pik“ , „Karo“ , „Herc“ i „Tref“
su Ponude,gde su pomenute boje aduti u tom deljenju.Igrač,koji objavi jednu od
njih,mora odneti najmanje 6 nošenja.


„Betl“ se igra bez aduta.Igrač,koji objavi ovu
Ponudu,ne sme nositi ni jedan štih.Ako to ipak učini,igra u tom deljenju se
odmah prekida,a Solo-igrač je „pao“.


„Sans“ je takođe igra bez aduta.Solo-igrač ima
obavezu da nosi,najmanje 6 štihova,kao i u Adutskim igrama (prve četiri).


„Preferans“ je takođe igra bez aduta,u kojoj se
Solo-igrač obavezuje da odnese sva nošenja.Ako neko od protivnika odnese makar
jedno,igra se tog trenutka prekida,a Solo-igrač je u tom deljenju „pao“.


Prvu kartu odigrava igrač
desno od delitelja,bez obzira ko je Solo-igrač.Jedino kod „Sansa“ i
„Preferansa“,prvi na potezu je,levi igrač od Solo-igrača.Upravo ovo,početnici
moraju imati stalno na umu.Zbog prvog poteza,“Sans“ i „Preferans“ su prilično
retke Ponude,a da bi ih igrač uspešno odigrao,mora biti jak u sve četiri boje.


Ponuda „Preferans“ se susreće
jednom,u nekoliko hiljada partija,pa ga pojedinci i skidaju sa repertoara.U
slučaju da neko i ima karte za njega,mnogo češće se odlučuje za „Sans“,jer ako
neko prati i padne,zarada solo-igrača je mnogo veća.Ipak,kao najjača Ponuda,po
kojoj je uostalom i cela igra dobila ime,trebalo bi da ostane.Svako ko je u
mogućnosti,pre će ga objaviti i odigrati radi lične satisfakcije,nego radi
preterane zarade bodova.Veliki broj igrača,upražnjava ovu igru dugi niz
godina,a da se pri tome sa Ponudom „Preferans“ u praksi nisu sreli.Oni drugi ga
pak,pamte do kraja života.


Ako neko objavi „Betl“,a bez
obzira na raspored karata kod protivnika,teorijski ga niko ne može naterati da
odnese štih,kaže se da drži „Uver
Betl“.Posle odigrane prve karte,Solo-igrač spušta otvoreno karte na
sto.Deljenje se dalje i ne igra,već se karte samo proveravaju.Na taj način se
skraćuje vreme igre,a i igrači se oslobađaju bespotrebne napetosti.Kod
iskusnijih igrača,spuštanje karata je stvar Fer-Pleja,dok se početnicima
savetuje,da ih pre toga dobro provere,kako se ne bi potkrala greška.Ako se
ispostavi,da Solo-igrač ima teorijski „pad“(ako protivnici odigraju idealno),on
i pada.


Tokom cele igre se
praktikuje,da čim igrač ostane sa kartama u ruci,koje i teorijski nose sve
štihove(u Betlu ne nose),odmah ih spušta na sto,kako bi se skratila igra.


Preferans se sastoji iz
tri dela:


I deo – LICITACIJA
,gde igrači iznose Ponude,a u njoj se određuje Solo-igrač i vrsta igre.


II deo – PRATNJA i KONTRIRANJE ,gde
ostala dvojica odlučuju,da li će uopšte učestvovati u igri,a mogu i udvojiti
bodove,ako su uvereni,da će Solo-igrač „pasti“.


III deo – IGRA.





I deo
- L i c i t a c i j a





Pošto se karte podele,najpre
ih svako za sebe dobro prouči i ustanovi,koliko štihova može odneti.Prvi se
izjašnjava,desni igrač od delitelja i on ima tri mogućnosti:


1)Reći „Dalje“ ,sa
čime odmah odustaje i gubi priliku da postane Solo-igrač.On se više ne može
uključiti u Licitaciju.


2)Reći „Igra“,što
znači da može objaviti Ponudu i to samo sa kartama u ruci.On ne želi menjati
karte,odnosno koristiti 2 karte „Kupovine“ sa stola,pa se one odmah odbacuju na
stranu.


3)Igrač je
ustanovio,da neku Ponudu može ostvariti,ali uz zamenu 2 karte sa stola,nadajući
se,da će tako ojačati svoj list.On govori : „Dva“ i započinje licitaciju.


Čim neko želi igrati „iz
Ruke“ (bez Kupovine) i kaže „Igra“ ,više niko ne može
licitirati za Kupovinu.Sledeći može reći samo : „I kod mene“ ,što znači, da i on želi objaviti Ponudu,bez korišćenja 2
karte sa stola.U suprotvnom,mora reći :
„Dobra Igra“.Ako je neko pre toga, već započeo licitaciju,posle prve
objave „Igra“,ona više ne važi,a on se ne može preorijentisati na „igru iz
ruke“ i obrnuto.Zbog toga je jako važna, prvobitna odluka igrača.


TOK LICITACIJE : Ako igrač želi da se bori za „Kupovinu“,tj
učestvuje u Licitaciji,on mora u sebi doneti odluku,do koje vrednosti sme
licitirati.


Licitacija uvek započinje od „DVA“.


Ponude
se uvek iznose po redu.Igrači govore brojeve (vrednost Igre),a najvažnije je,da
oni budu niži,ili jednaki od Igre,koja se želi igrati.Pobednik najpre ofira 2
karte Kupovine,a tek tada objavljuje konačnu Ponudu,koja mora biti jednaka ili
manja od poslednje izrečene vrednosti Licitacije.


Posle
izjave „Dva“,sledeći igrač može reći „Tri“,a treći, „Četiri“.Pri
tome,svako od njih mora paziti,da se ne „prelicitira“.U našem primeru,ako treći
igrač želi da zameni karte sa stola,a zatim objavi aduta „Karo“,on ne sme
licitirati „Četiri“.Osnovna vrednost „Karona“ je 3,a sa iznetom „Četvorkom“,on
ga ne može objaviti.


Ako
u prvom krugu niko ne kaže „Igra“,licitacija se produžava drugi krug.Pošto je
ponovo na redu I igrač,ako želi ostati u konkurenciji,on sada govori „Moje“,sa čime zadržava poslednju
izrečenu Ponudu.Znači,prvi igrač u
drugom krugu ne povećava licitaciju na „Pet“,već u našem slučaju,govori
„Moje Četiri“,ili „Moje Tri“(ako je jedan igrač odustao).Sledeći bi povisio na
„Pet“,a treći na „Šest“.Znači,samo PRVI „zadržava“
predhodnu ponudu,a to čini i u eventualnom sledećem krugu licitacije.U slučaju
da prvi igrač tokom licitacije odustane,pravo da „zadržava“ predhovdnu
licitaciju preuzima DRUGI igrač.


Poslednji
igrač koji ostane u licitaciji je i njen pobednik.On otvara 2 karte sa
stola,tako da ih svi vide,a zatim ih uzima u ruke.Posle toga,dve iz ruke
odbacuje zatvoreno.One su do kraja igre u tom deljenju tajna,a upravo to može
biti i presudno,na konačan ishod deljenja.


Tek
sada,Solo-igrač objavljuje konačnu Ponudu,a ona mora biti ista,ili veća od
poslednje iznete vrednosti u Licitaciji.


Nekoliko primera toka Licitacije:





1)
A-„Dva“,B-„Tri“,C-„Četiri“,A-„Moje Četiri“,B-„Dalje“,C-„Pet“,A-„Moje
Pet“,C-„Dobar“.Igrač A,kao pobednik licitacije,otvara 2
karte sa Talona.Kako je licitacija tekla do „Pet“,igrač A može objaviti:
TREF,BETL,SANS,ili PREFERANS.Iz samog toka izjašnjavanja,mogu se izvući i mnogi
zaključci,na osnovu kojih se igrači odlučuju od daljem učešću u
igri.Npr,očigledno je,da je igrač C išao na „Trefa“,pošto je posle zadržame
Petice odustao.Igrač B je odustao posle zadržane“ Četovrke“,pa je izvesno,da je
išao na „Herca“,ili „Karona“.Igrač A je kao prvi,u II i III krugu imao ravo
„zadržavanja“ predhodne Ponude.


2)
A-„Dalje“,B-„Dva“,C-„Tri“,B-„Moje Tri“,C-„Ćetiri“,B-„Moje
Četiri“,C-„Pet“,B-„Dobar“.Pošto je igrač A odustao još
u prvom krugu,njegovu ulogu preuzima igrač B,a sa njom i pravo,da „zadržava“
predhodno izrečenu Ponudu,sa „Moje“.Igrač B nije zadržao „Trefa“,pa je
očigledno da je pošao na „Herca“.Igrač C otkriva „Kupovinu“,a zatim objavljuje
konačnu Ponudu,Trefa,ili više od toga.


3)
A-„Dva“,B-„Dobar“,C-„Tri“,A-„Dobar“.Igrač C je pobedio u
licitaciji sa „Tri“,pa posle zamene Kupovine,može objaviti bilo koju
Ponudu,osim „Pika“.Igrač A je očigledno bio jak samo u Piku,pošto nije
zadržao.čak ni „Tri“.


4)
A-„Dva“,B-„Tri“,C-„Igra“.Pošto du igrači A i B
započeli Licitaciju,a igrač C rekao „Igra“,prva dvojica se dalje i ne
izjašnjavaju.Naime,nemaju se pravo preorijentisati na „Igru“,a dotadašnja
licitacija im propada.Karte Kupovine se odbacuju na stranu i ostaju tajna za
sve,do kraja tog deljenja,a igrač C
zatim objavljuje svoju Ponudu.


5)
A-„Igra“,B-„Dobra Igra“,C-„I kod mene“,A-„Karo“,C-„Herc“.Igrač
C ima jaču Igru,a adut je poznat već tokom izjašnjavanja.Kupovina se odbacuje
sa strane i ne otkriva se do kraja igre u tom deljenju.


6)
A-„Dva“,B-„Dalje“,C-„Tri“,A-„Moje Tri“,C-„Četiri“,A-„Moje
Četiri“,C-„Pet“,A-„Moje Pet“,C-„Šest“,A-“Moje Šest“,C-„Dobar“. Igrač
A menja karte i objavljuje Betl,Sans,ili Preferans.Igrač C je krenuo
najverovatnije na Betl,ali možda i na Sans,pa ga je namerno prepustio
protivniku,kako bi ga oborio.

II deo
igre – P r a t nj a i K o n t r i r a nj e





Pošto Solo-igrač objavi
konačnu Ponudu,ostala dvojica se izjašnjavaju o „pratnji“, odnosno, da li će
uopšte učestvovati u igri.To uvek čine oba protivnika,bez obzira,da li su
učestvovali u Licitaciji i kada su odustali od nje.


Uslov da „pratilac“ prođe
su,ostvarenje 2 štiha
(„nošenja“).Ako se na pratnju odluče oboje,moraju odneti 4 štiha zajedno.Pri tome nije bitno,koliko je ko od njih
odneo.U slučaju da ostvare 3,ili manje nošenja,„pada“ pretilac,koji nije odneo
2 štiha.Ako oba pratioca zajedno odnesu samo 2 nošenja i to po jedno svaki,obojica
„padaju“,a to je izrazito povoljna situacija za Solo-igrača,u Preferansu
poznata od nazivom „Razdeljak“.


Preferans važi za
džentlmensku igru,a to se upravo može videti u sledećem primeru:


Ako jedan pratilac uvidi da će doći do „Razdeljka“,a drugi je već osvojio
jedan štih,on je u daljem toku igre dužan odbacivati svoje najjače karte i
pokušati da omogući privremenom partneru osvajanje drugog,ne bi li bar on izbegao
„pad“.Ako bi mu preoteo štih,a ni sam ne prođe,pada dvostruko;za sebe,ali i
umesto njega. Igrač je obavezan pomoći
privremenom partneru i po mogućstvu mu prepustiti štih,pa makar i sam pao.Ovo važi i za slučaj,da mu je privremeni
partner direktni konkurent za pobedu u partiji.


Desni igrač od Solo-igrača
se izjašnjava prvi.U slučaju da on kaže: „Idem“,sledeći
može reći „Idem i ja“,ili „Bez mene“.Ako se i drugi igrač
odlučio da igra,situacija je potpuno jasna.


Međutim,ako drugi igrač
odustane,ponovo se izjašnjava prvi pratilac.Kako je već rekao da „Igra“,a drugi
odustao,on odlučuje o načinu igre.Pri tome,može reći „Sam“,ili „Idemo
zajedno“.Ako igra „Sam“,treći igrač odbacuje karte,a njemu su za prolaz neophodna
2 štiha.U slučaju da je pozvao
trećeg,ovaj igra za njega.Zajedno moraju osvojiti 4 štiha,a svi bodovi,ali
i padovi,beleže se samo njemu.Bez obzira,što je prolaz znatno lakši ako prati
sam,igrač uvek nastoji,da sa svoja 3 potencijalna štiha,ipak pozove trećeg
igrača,jer je to odlika „prave igre“. Pratiocu uvek mora biti prioritet rušenje
Solo-igrača,a ne sopstveni prolaz.


Situacija je identična,ako
prvi igrač odustane,ali se sada drugi direktno izjašnjava sa: „Idem Sam“,ili „Idemo Zajedno“.


Ako obojica odustanu od
pratnje,Solo-igrač je prošao bez igre,a karte se odmah mešaju za sledeće
deljenje.


Posle izjašnjavanja o
pratnji,prelazi se na igru,ali se pre toga može još i „Kontrirati“. Igrač,koji
se prvi izjasnio da prati,može pre početka igre još reći i „Kontra“.U tom
slučaju, njegova nova obaveza je,da zajedno sa privremenim partnerom obori
Solo-igrača. Oni sada moraju zajedno odneti 5 nošenja,a predhodne obaveze vezano za pratnju,prestaju da važe. U
ovom slučaju,drugi igrač pratnje igra „za partnera“ i to mora činiti maksimalno
korektno. Njegova obaveza u pogledu štihova ne postoji,ali u slučaju grube
greške,pada on,bez obzira što sam nije dao Kontru.


U slučaju „prolaza“
Solo-igrača,„pada“ pratilac,koji je dao Kontru.Svi bodovi se udvostručuju i evidentiraju
njemu,dok se drugom pratiocu ne piše ništa.


Ako „Kontru“ želi dati
igrač,koji se o pratnji izjasnio kao drugi,on mora najpre pitati prvog pratioca:„Jeli imaš Kontru?“To ujedno znači,da
je on sam želi dati,ali privremeni partner ima prednost.Smatra se jako
nekorektno,ako sada prvi igrač da Kontru,a pri tome nema izrazito jak list.


Ako prvi pratioc ima relativno jake karte,ali
je u nedoumici,kako stoji njegov privremeni partner,koji je samo izjavio: „ Idem i ja“, govori :
„Može“.Sada drugi odlučuje,ali mu je prvi dao do znanja,da na njega
ozbiljno može računati.On govori „Kontra“
,ili takođe „Može“,što bi
praktično značilo,da smatra kako Solo-igrač neće pasti.U oba slučaja,prelazi se
na igru.


Ako bilo koji igrač odustane
od pratnje,ali drugi ipak želi dati „Kontru“,on je odmah i izriče.Sa tim se
podrazumeva,da igraju sva trojica,čak
i ako igraču koji je dao „Kontru“ to ne odgovara,što je čest slučaj kod Sansa.


Posle Kontre,Solo-igrač može
vratiti Rekontru.On u tom slučaju govori:„Rekontra“,pa se bodovi
učetvorostučavaju.Ako ne želi da rekontrira,govori: „Može“,pa se prelazi na
igru,a važeća je samo Kontra.


Ako je vraćena Rekontra,pratioc
koji je kontrirao,može još više povisiti.Ako je ubeđen u „pad“ Solo-igrača,on
govori: „Sup-Kontra“,a bodovi se u tom slučaju množe sa osam.


Posle Supkontre,Solo-igrač
može još jednom udvojiti,a to čini,govoreći: „Mort-Komtra“,pa se bodovi
množe sa 16.


Završnu reč u ovom
nadmetanju,ipak daje igrač,koji se u njega i upustio,dajući Kontru. Poslednje
uvećanje je „Papir-Kontra“.Bodovi se množe sa 32,a posle završetka
igre u tom deljenju,ona označava i prekid partije.


Ipak,većina igrača se pre
početka partije dogovaraju,da Papir-kontra ne važi,već da se maksimalno ide do
Mort-kontre.


Već je rečeno,da sa Kontrom
prestaju da važe uslovi o prolazu pratioca sa ostvarena 2
štiha.Naime,Solo-igrač i pratioc se klade,da li će Ponuda proći,ili neće.Neko
od njih obavezno pada.Da bi Kontra bila uspešna,Solo-igrač mora da „padne“.Sa osvojena
4 štiha,pada igrač pratnje,ali on ima neku kompenzaciju u bodovima (vidi
dalje),pa se smatra da je Kontra bila korektna.Međutim,ako pratioci osvoje 3
štiha,ili manje,Kontra je bila gruba greška i nije imala realne osnove.


Drugi igrač pratnje pokušava,da
maksimalno pomogne u rušenju Solo-igrača,ali sam ne dobija niti gubi bodove.





Pratnja i
Kontriranje na „Betlu“





Ako Solo-igrač objavi „Betl“ („Preferans“),protivnici
se o Pratnji i ne izjašnjavaju, pošto u ovim Ponudama obavezno igraju svi.Pratioci
nemaju nikakve obaveze,u pogledu osvajanja štihova.Jednostavno,oni se trude da
odigraju što bolje i eventualno prisile Solo-igrača da osvoji štih.Oni dobijaju
bodove,jedino u slučaju „pada“ Solo-igrača.


„Kontra“ na Betlu se
najčešće ne daje.Međutim,ako
jedan od pratioca,na osnovu onoga što drži u rukama i 2 karte Kupovine,koje se
otkrivaju,smatra da će Solo-igrač „pasti“,može dati i „Kontru“.Prednost pri
izricanju „Kontre“ ima desni igrač od Solo-igrača,a ako on to ne želi, govori
„Može“,pa se o njoj izjašnjava i drugi pratioc.Ako ni on neće da reskira,takođe govori: „Može“,pa
se prelazi na igru.


Smatra se,da pratioci u
Betlu ne mogu imati dovoljno podataka o kartama Solo-igrača,pa eventualno „kontriranje“,mnogi
tumače kao želju,da se trijumfuje uz pomoć sreće. Zbog toag se u džentlmenskom
Preferansu uvodi još jedno pravilo,ali ga igrači mogu i izbaciti. Onaj,ko želi
da kontrira Betl,najpre ima pravo da pita Solo-igrača: „Jel Uver?“Tek
kada izvođač igre potvrdi da ima teorijski pad,pratilac daje „Kontru“.Ako je
već pitao za Uver,u slučaju negativnog odgovora,on Kontru mora dati.


„Uver – Betl“ je situacija,kada igrač nema ni teorijski
„pad“.Za to je neophodno posedovati „Sedmice“ u svim postojećim bojama i bar
svaku drugu kartu u rastućem Nizu od njih.Naravno,prolaz je još lakši,ako u
ruci odsustvuje jedna,ili još bolje,dve boje.Takođe,umesto niza 7-9-J,ništa
ne smeta ni 7-8-J,ili 7-9-10.





U v e r i


Najčešći potencijalni padovi su:





Solo-Osmica Rasponi u nizovima veći od jedne karte Četvrti
Kec


U slučaju postojanja
„padova“,prolaz Solo-igrača zavisi uglavnom od rasporeda karata kod
protivnika,ali i od njihovog načina igre.„Pratnja
na Betlu“ se smatra vrhuncem znanja u Preferansu.To je najlepši deo
partije,ali i najveći problem za početnike.Kod njih je upravo „Betl“ taj,koji
najčešće rešava ishod cele igre.

III deo – I G R A





Prvu kartu uvek odigrava
desni igrač od delitelja,bez obzira ko
je Solo-igrač.Ako on ne učestvuje u igri,onda je prvi na potezu sledeći desni.Već
smo rekli,da je izuzetak u „Sansu“ („Preferansu“),gde je uvek prvi na potezu,levi
igrač od Solo-igrača.


Ostali odigravaju po jednu
kartu,obavezno u istoj boji sa prvom odigranom („odgovaraju na boju“).Igrač,koji
u rukama nema ni jednu takvu,obavezno odigrava kartu u adutu („obavezno
sečenje“).U slučaju da nema ni adute,igra bilo šta.


Ako se među 3 odigrane karte
nije pojavio adut,štih nosi najjača karta u boji prve. Ako aduta ima,štih
pripada njemu,odnosno jačem od njih,ako ih je više.


Osvajač štiha,igra prvu
kartu za sledeći.


REFE : Ako na početku
izjašnjavanja,sva trojica kažu „Dalje“,odnosno,licitacija i ne
započne,karte se mešaju i sledi novo deljenje,pri čemu se piše „Refe“.On
se upisuje ispod svakog rezultata,najčešće kao „trougao“.Sva trojica
igrača,svoje prve sledeće Ponude igraju pod Refeom,odnosno,rezultati se udvajaju.


Primer:





Igrač A Igrač B Igrač C


Uz pomoć trouglova,vodi se
evidencija o odigranim Refeima.U primeru
na slici,igrač B je bio solo-igrač.To deljenje se bodovalo dvostruko,a on još
prcrtava donju stranicu trougla,što znači,da je svoj Refe odigrao.Igrači A i C
precrtavaju bočne stranice prema igraču B,tako da i oni imaju evidenciju o
tome,da je njihov protivnik odigrao svoj Refe.


Ako je u sledećem deljenju,pobednik
licitacije ponovo igrač B,bodovi se upisuju standardno,bez udvajanja.Tek prva
sledeća igra,u kojoj ulogu Solo-igrača preuzima igrači A,ili C,pisaće se
dvostruko,a tada će biti precrtani i njihovi Refei.


Najslabija Ponuda „2“ sa „Kupovinom“ (sa izmenom
karata talona) se nikada ne može igrati,ako nije kontrirana.


Vrlo često,Refe se upisuje i
u sledećem slučaju: Jedan od igrača
pobedi u licitaciji sa „Dva“,a posle
izmene karata Kupovine,objavi konačnu Ponudu „Pik“.Ostala dvojica se najpre izjašnjavaju o Pratnji,posle čega mora uslediti „Kontra“.U koliko ona izostane,najslabija Ponuda se
ne može igrati,pa sledi novo deljenje,a upisuje se Refe.Igrač,koji je objavio
„Pik“,takođe ostaje bez bodova.Ovo naravno ne važi,ako se Pik objavi „Iz Ruke“
(bez Kupovine).


Treći slučaj upisivanja
Refea je,kada se dogodi bilo kakva greška u deljenju,ili neki nesporazum u
igri.Da bi se prekratila bilo kakva rasprava,karte se mešaju i dele ponovo,a upisuje
se Refe.


Broj Refea se pre
početka partije ograničava.Ako je dogovoreno,da se igra na 3 Refea, samo po
toliko se i sme upisati.U slučaju da posle toga dođe do situacije za Refe,on se
jednostavno ne piše,niti na bilo koji način evidentira,a odmah se prelazi na
novo deljenje.Ako se sada objavi „Pik“ sa Kupovinom bez Kontre,Refe se ne piše.Igra
se ipak ne izvodi,a Solo-igrač dobija bodove,kao da je „prošao“ bez pratnje.


Kada neko pređe u negativan
rezultat,ovde za to postoji izraz „Ispod Šešira“,pošto se umesto nule i minusa,figurativno
crta „Šešir“.To je deo tradicije Preferansa,ali se često umesto njega,može
jednostavno podvući crta.Čim neko ode ispod „Šešira“,bez obzira da li je do tog
trenutka upisan dogovoreni broj Refea,novi se ne upisuju.Preostali upisani se
normalno odigravaju.U slučaju da se u daljem toku igre,pomenuti igrač ponovo
vrati u plus,Refe se može pisati,ako su ispunjeni svi ostali uslovi.


UPISIVANJE BODOVA : Karakteristično za Preferans je,da svako
ispred sebe ima po jedan komad papira i sam vodi svoj rezultat.


Igrač A Igrač
B Igrač C



Igrači se pre početka
partije,najpre moraju dogovoriti,od koliko započinju igru.U našem primeru na
slici,krenulo se od 100,odnosno,kako se to u Preferansu kaže,od 100 Bula.


Tih 100 bodova,svako upisuje
u svoju „srednju“ kolonu.


VREDNOST IGRE je, „Osnovna Vrednost“ puta 2.Ako
Solo-igrač „prođe“,odnosno, ako uspešno izvede Ponudu,on se „spušta“ u srednjoj koloni.U slučaju
„pada“,penje se za istu vrednost.Bodovi u srednjim kolonama se smatraju
„tekućim“ rezultatom.Ovi bodovi se još jedino mogu uvećati na pratnji,i to ako
pratilac „padne“.Da bi se u srednjoj koloni spustio,igrač isključivo mora „proći“
kao Solo-igrač.


SUPA je naziv za
bodove,koji se dobijaju tokom čitave partije,a pišu se levo i desno od srednje
kolone.Za svaki odneti štih,pratilac upisuje vrednost igre kao „Supu“ i to
levo,ili desno,u zavisnosti,da li je pratio levog,ili desnog protivnika.Bodovi Supe imaju desetostruko
manju vrednost od onih u Srednjoj koloni,oni se svom vlasniku računaju
kao „dobri“,a protivniku sa te strane,kao „loši“.Tako se njihov uticaj
udvostručava,a često bivaju i presudni na konačan ishod. „Supa“ se sakuplja
tokom cele partije i to u periodu,kada igraču „ne ide karta“.


U našem
primeru na slici,igrač B je posle kupovine objavio „Tref“ i prošao,pa mu se u
srednju kolonu upisuje -10 bodova,odnosno,90.Pri tome,obojica su pratila.Igrač
A je osvojio 2 štiha i upsiuje Supu prema igraču B,u iznosu od 20 bodova (za
svaki štih,po vrednost igre).Igrač C je „pao“,pošto je osvojio samo jedan
štih.On dodaje u svoju srednju kolonu 10 bodova,odnosno 110,a još i Supi igrača
B,10 bodova,za osvojen jedan štih.


U sledeća dva deljenja za redom,svi su „Pasirali“,pa su pisana 2
Refea.Igrači moraju biti jako opezni,pošto se u sledeće 2 Ponude svakoga,bodovi
pišu dvostruko.


Ako se igra „Iz Ruke“(bez Kupovine),„Vrednost Ponude“ je,Osnovna vrednost, puta
2 i još,plus 2.


U „Sansu“ je bodovanje identično,kao i u adutskim igrama.


„Vrednost Igre“ za Betl i
Preferans se dobija na isti način.Ako Solo-igrač „prođe“,on se spušta u svojoj
srednjoj koloni za Vrednost Igre,a protivnicima se ne piše ništa.Međutim,ako
„padne“,on se penje u srednjoj koloni za istu vrednost,a protivnicima se
upisuje Supa u iznosu,kao da su osvojili po 5 nošenja svako.Znači,u slučaju
„pada“ Solo-igrača,Supa na Betlu je 60
bodova,odnosno 70,ako je Betl
bio „Iz Ruke“.


Već smo rekli,da se u Betlu igra prekida,čim Solo-igrač
osvoji jedno nošenje i „padne“. To je slučaj i sa svim ostalim Ponudama,gde se
igra prekida,kada Pratnja ostvari svoj 5-i štih. Iz toga direktno sledi,da
najveća Supa pratioca može biti,u vrednosti 5 nošenja.Pri tome,svako od
pratioca Supi onoliko,koliko je sam odneo.Ako je jedan igrač „zvao“ drugoga,svu
Supu upisuje sebi,ali i u slučaju neuspeha,„pad“ se beleži samo njemu.


Ako dođe do situacije,da
Solo-igrač uvidi da će pasti,pa pre 5-og izgubljenog štiha, odbaci
karte,pratioci ga takođe Supe za 5 štihova,ali prvi desni,kao da je odneo 3,a
levi,2 štiha. U ovom slučaju,nije bitno,koliko je ko do tog trenutka osvojio.


Prilikom „Kontre“,pratioc
tvrdi da Solo-igrač neće proći i tada,jedan od njih obavezno pada.On se penje u
svojoj srednjoj koloni,za dvostruku vrednost igre.Ako Solo-igrač „prođe“, protivnik
ga supi dvostruko,za svaki osvojeni štih,a sam se spušta u srednjoj koloni za
dvostruku vrednost igre.U slučaju „pada“,Solo-igraču se u srednjoj koloni
dodaje dvostruka vrednost Ponude,a pratiocu se piše udvostručena Supa (za 5
nošenja).Naime,i ovde se igra prekida,sa ostvarenim 5-im štihom Pratnje.Drugom
pratiocu se ni u jednom slučaju ne piše ništa.


U slučaju Kontre na Betlu i
prolaza Solo-igrača,on se u srednjoj koloni spušta,a pratioc penje,za dvostruku
vrednost Ponude.Međutim,u slučaju pada Solo-igrača,on bi se popeo u svojoj
srednjoj koloni,dok ga pratioc Supi 240 (280)
bodova.Kako u ovoj igri mnogo zavisi
i od drugog igrača pratnje,napravljen je izuzetak,pa i on Supi,ali samo,kao da
se igralo bez Kontre,60 bodova.


Bodovi Supe su uvek pozitivni.


SVOĐENJE REZULTATA : Partija je završena,kada je zbir sva tri
rezultata iz srednjih kolona, jednak Nuli.Naravno,bodovi ispod Šešira se tretiraju kao
negativni.


Primer završetka jedne partije:


Igrač A,ima 30 bodova ispod Šešira
(-30 bodova);igrač B,20 bodova,a
igrač C,16 bodova.Kako je
-30+20+16=+6,igra se još za 6 bodova.Ako
sada npr,neko najavi „Trefa“ i prođe,on se u srednjoj koloni spušta,ali samo za
tih 6 bodova,a ne kao što bi trebalo,za 10. Supa se upisuje normalno.Ako
je npr,igrač B igrao „Trefa“,on ima 14 bodova,a to je ujedno i kraj
pratije,pošto je sada zbir sva tri rezultata nula.Prelazi se na obračun bodova.


Svi rezultati se svode na „dobre“ i „loše“ bodove.


Igrači najpre,na rezultatima
svojih srednjih kolona dopisuju nule i pri tome im menjaju znak.Bodovi „Ispod
Šešira“ dobijaju znak plus i postaju „dobri“,a oni iznad,znak minus i oni su
„loši“.


Sva Supa koja se nalazi na
papiru jednog igrača,za njega samoga je „Dobra“,a ona,koja se nalazi na
listićima protivnika upisana prema njemu, „loša“.Igrač zatim sabira sve svoje „dobre“ bodove (Supu sa svog papira
i uvećanu srednju koloni,ako je bio ispod Šešira) i „loše“ („svoju“ Supu sa listova protivnika i uvećanu srednju
kolonu,ako je bio u plusu),a na kraju pravi razliku između njih.U
zavisnosti,koji su bodovi veći,igrač je „dobar“,ili „loš“.


Zbir konačnih rezultata sve trojice je uvek jednak nuli.Jedan igrač je „dobar“,koliko su ostala
dvojica „loši“,odnosno,jedan je „loš“,koliko su njegovi protivnici „dobri“.


Npr,igrač A je „dobar“ 670 bodova,igrač B,loš 220 bodova,,a igrač C loš,450
bodova.


Po pravilima Preferansa,rezultati se još jednom dele sa 10,pa je konačno: A „dobar“ 67 Bula, B „loš“ 22 Bule,a C
„loš“ 45 Bula.


Cena Bule se obično dogovara
pre početka partije.Treba voditi računa o tome,da Preferans jako gubi na
zanimljivosti,ako je ona prevelika,ili premala.Naime,kod previsokih Uloga,vrlo
teško se može ispoštovati džentlmenski karakter igre,a kod premalih,igrač koji
gubi, najčešće počinje neodgovorno da Prati i da preuzima Igru.


DUPLO PADANJE : Kada se partija približi kraju,npr, u
predhodnom primeru,igra se za 6,a neko objavi igru,čija je vrednost veća.Tada
stupa na snagu pravilo,koje se naziva „Duplo Padanje“.Predhodno je već bilo
objašnjeno,kako se postupa u slučaju „prolaza“ svih (Solo-igrač se spušta za
onoliko,za koliko se igralo,a pratioci Supe normalno).Međutim,ako neko „padne“,
on se u svojoj srednjoj koloni penje za dvostruku vrednost igre.Svi ostali
bodovi se u ovom deljenju upisuju normalno.Znači,ako
bi to u našem primeru bio igrač Pratnje,on bi u srednjoj koloni svoj rezultat
uvećao za 20 bodova,supio bi za normalnu vrednost igre,a Solo-igrač bi se
spustio u svojoj srednjoj koloni za 10 bodova.


U slučaju „Duplog
Pada“,partija se produžava za vrednost poslednje Ponude,pa bi se u našem
primeru,igralo za još 16 bodova.


PRISILJENI KRAJ : Partija se može završiti na još dva
načina:


1)U slučaju,da se kod nekog
igrača,broj bodova u srednjoj koloni udvostruči u odnosu na početnu
vrednost.Tada se kaže,da je on „Probio Kapu“,pa se partija tog momenta prekida
i sledi Veštačko spuštanje.


2)Ako partija traje jako
dugo,jer su se dogodili veliki „padovi“.Posle dogovorenog vremenskog
perioda,ona se može i prekinuti,a opet sledi „Veštačko spuštanje“.Igrači se
uvek, za svaki slučaj trebaju dogovoriti i o vremenskom ograničenju igre.


VEŠTAČKO SPUŠTANJE : Da bi se sveo završni račun,neophodno je,da zbir bodova sva tri rezultata u srednjim
kolonama,bude jednak nuli.Kod „Prisiljenih završetaka“ to nije slučaj, pošto se
partija prekida iznenada,bez obzira na tekuće rezultate.Upravo zbog toga, pre
početka obračuna,mora se izvršiti „Veštačko suštanje“ rezultata u srednjim
kolonama.


Postupak je sledeći:Najpre
se saberu rezultati sve tri kolone,pri čemu se oni „Ispod Šešira“ računaju sa
znakom minus.Zatim se tako dobijeni zbir deli sa 3.Sada imamo vrednost,za koju
se sva trojica moraju spustiti.To najčešće nije ceo broj,ali se višak od
1-og,ili 2 boda,poklanja najslabijem u srednjoj koloni.On se spušta za toliko
bodova više.Npr,ako je zbir 37,podeljeno
sa 3,to iznosi 12 bodova i 1 bod ostaje viška.Svi se spuštaju za po 12,a
najslabiji u srednjoj koloni,za 13 bodova.


Posle ovoga,sledi uobičajen
obračun,gde se dopisuju nule i uključuje Supa.


Partija npr,može početi od 100 Bula i igra se na 2 Refea.Međutim,igrači
se mogu dogovoriti i drugačije,npr: od
120 Bula i na 3 Refea, od 80
i sa 2 Refea,ili ako žele kraću igru, od 40 Bula,sa jednim Refeom.Primećujete,da se najčešće na
svakih 40 Bula,dozvoljava po 1 Refe.


Na zvaničnim Turnirima se
igra,od 200 Bula,sa 5 Refea.Pri tome,igra se još i ograničava na 4 sata.


Postoje i veoma poznati
međunarodni Turniri,gde se igra od 200
Bula,sa neograničenim brojem Refea.Znači,oni se pišu,sve dok se neko ne spusti
„Ispod Šešira“.

S T R A
T E G I J A I G R E





Strategija se najbolje
usvaja tokom same igre,ali u Preferansu postoje određena pravila
(„Rezoni“),kojih se svako treba pridržavati,bar u početku.Ako igrač odigra van
„rezona“,on igra na svoju odgovornost.U koliko se tada dogodi,da njegov
privremeni partner „padne“, „pad“ se upisuje njemu samome.Pri tome,njemu se u
tom slučaju upisuje i cela Supa iz tog deljenja.


Igrač mora biti posebno
oprezan kod „Kontre“,kada se čak nije ni izjasnio da „prati“.Od njega se jedino
očekuje,da igraju u duhu propisa.U slučaju neke osnovne greške,pada on sam.Zbog
toga se ovde i daju osnovna pravila igre,od kojih se ne bi trebalo odstupati,naročito
u slučaju da Vas partner „pozove“,odnosno da da „Kontru“.


„Dupli Pop“ je „Kralj“,sa još samo jednom niskom
kartom u istoj boji.Da bi igrač sa njim odneo štih,mora sačekati,da neko drugi
krene iz te boje.Ako je prinuđen,da kao prvi na potezu on odigra jednu,od ove
dve karte,gubi mogućnost osvajanja štiha.Ako se pored Kralja u istoj boji
nalazi još i Žandar,takav tandem se naziva „Male Makaze“.Situacija je
identična onoj, koja se pojavljuje kod „Duplog Popa“.Međutim,ako se sa Kraljem
u istom znaku nađe Dama,tada je već u pitanju takozvana „Bela“.Igrač se
trudi,da on prvi pođe sa bilo kojom od njih,kako bi izašao Kec u toj boji,a on
zatim sa preostalom osvaja štih.Kod „Bele“,igrač može uvek računati na jedan
štih,osim ako neko u drugom krugu ne seče,što se istini za volju,često i
događa.


„Velike Makaze“ su Kec i Dama u istom znaku.Igrač ne
treba kretati prvi iz te boje.U slučaju da to učini neko drugi,sa „Velikim
Makazama“ se mogu osvojiti 2 štiha.


„Igra kroz igrača“.Ako desno od igrača koji je na potezu,sedi
Solo-igrač,kaže se da on igra „kroz protivnika“.Ako pak,desno od njega sedi
drugi igrač pratnje,onda on igra „kroz svoga“.Ovo je osnovni rezon,od koga
najviše i zavisi ishod deljenja.„Kroz Protivnika“ se uvek igra sitnom kartom i
to u boji,u kojoj sam igrač nema Keca,a po mogućstvu ni Kralja i Damu. Drugim
rečima,igra iz boje,u kojoj se možda kod protivnika nalaze „Velike
Makaze“,„Dupli Pop“ i slično.Ako je boja pogođena,Solo-igrač je već u prvom
potezu ostao bez štiha,na koga je bar u svojoj podsvesti računao.


Nauprot tome,„Kroz Svoga“ se
igra Kecom,ili Kraljem,kako bi mu se na istovetan način obezbedio štih.Pri
tome,igrač mora misliti i o svojim štihovima,pa nikako ne sme poći iz svog
„Duplog Popa“,„Velikih Makaza“ i sl.


Problem se upravo i ogleda u
tome,što igrač često na svom potezu ne može zadovoljjiti sve ove uslove,a tada
bira na osnovu pretpostavki i svog iskustva.U tom slučaju,najčešće poseže za
bojom,koja je kod njega duga i sa kojom možda može izbiti Solo-igraču nekog
aduta (ako je ovaj nema).Još je bolja situacija,ako njegov privremeni partner
nema pomenutu boju,pa seče adutom i nosi protivničkog Keca,ili Kralja.Upravo
ovakve situacije dovode do „padova“ Solo-igrača,iako mu se činilo,da ima
siguran „prolaz“.


Polaz prilikom poziva
partnera:To je
situacija,kada igrač odustane od pratnje,ali ga drugi pratilac pozove i on još
igra prvi.To je delikatna situacija,od koje zavisi ishod celog deljenja,a u
slučaju grube grške,pada on sam.


Ako je igrač učestvovao u Licitaciji,mora
krenuti iz boje,do koje je licitirao.Npr,igrač je licitirao do Herca.Partner ga
upravo zog toga i zove.On sam ima solidno jake karte,a jedino što očekuje od
privremenog partnera je,da krene iz svoje boje,u našem primeru,iz Herca.


Ako igrač nije ni učestvovao
u licitaciji,on mora krenuti iz boje,do koje je licitirao igrač,koji ga
zove,znači,iz „partnerove“ boje.


Kod „Sansa“ postoje čista pravila,koja
je neophodno odmah zapamtiti.U slučaju da nije licitirao,a partner ga pozove na
pratnju „Sansa“,igrač je obavezan krenuti iz TREFA,a ako je data Kontra,onda iz PIKA.Ovo je čista konvencija,kod koje ne treba tražiti logičku
podlogu. Jednostavno,partner i odlučuje da zove,odnosno da da Kontru,upravo
zato što mu odgovara takav polaz.Ako je pozvani igrač licitirao,on mora kenuti
iz svoje boje,do koje je licitirao.


Pratnja na Betlu.Ovo je najteži,ali i najlepši deo
Preferansa.Igrač,koji polazi u Betlu,svoju pažnju usredsređuje na raspored
karata po bojama,a tek zatim,na njihove vrednosti. Početnik bez
razmišljanja,odmah kreće iz Solo-boje(tamo gde ima samo jednu kartu).Partner se
trudi odneti štih,a zatim u sledećem krugu,polazi iz iste boje.Sada se prvi
igrač „škarta“,odnosno, pošto više nema pomenutu boju,odbacuje kartu u sledećoj
svojoj najkraćoj boji.To je i ključ obaranja Solo-igrača.Igrač koji kreće,na
taj način ostaje bez karata u nekoj boji,a njegov partner obara
Solo-igrača.Vrlo je teško,skoro nemoguće,da Solo-igrač padne,kada obojica
igrača pratnje imaju karte u dotičnoj boji.


Pratnja na Piku.Ovo je još jedan važan momenat u igri,gde
postoji strogo definisano pravilo.Naime,kada se objavi „Pik sa
Kupovinom“,obavezna je Kontra.Igrači često izjavljuju da prate,bez jakih
rezona,a partner daje Kontru i najčešće „pada“ pod Rekontrom.Zbog toga,da bi
igrač izjavio da prati Pika,mora imati 2
sigurna štiha u adutu,ili 2 Keca u bilo kojoj boji(odnosno,jednog Keca i
jedan štih u adutu).Ako je uslov ispunjen,igrač „prati“ i ne razmišlja, da li
će osvojiti 2 štiha,a odgovornost sa sebe je skinuo.U slučaju da sam ima jake
karte,ali ne i potreban uslov,on takođe može pratiti,ali zatim i daje Kontru.I
tako,u slučaju „pada“ pratnje,negativni bodovi bi se beležili njemu.


Preferans je jako teška
igra,a sve finese se usvajaju tokom dugogodišnje prakse. Fenomen Preferansa se
i ogleda u tome,što se posle 20-ak godina igre,stalno dolazi do novih
zaključaka,varijanti i kombinacija,a čini se,da taj proces „učenja“ traje beskonačno
dugo.


POČETAK PARTIJE : Sam početak partije je prilično
originalan.Ovde se delitelj ne određuje žrebanjem,već karte podeli bilo ko.Prvi
se izjašnjava igrač,koji u ruci ima „Osmicu-karo“,a ako je ona u Kupovini,onda
„Kralja-herc“.Za slučaj da je i on u Kupovini,sledi „Devetka-pik“.Taj igrač
zatim i igra prvi,a u sledećem deljenju,on deli karte i igra se produžava
uobičajeno.

STANDARDNI RUSKI
PREFERANS



Standardni Ruski Preferans je oblik ove igre,koja se igra u istočnom delu Evropskog Kontinenta.Od „našeg“ se razlikuje veoma mnogo,tako da se na prvi pogled čini,kao da je u pitanju potpuno nova igra.Ipak,razlike su tehničke prirode,ali suština ostaje nepromenjena. Iskusnijij Preferansisti će se,već posle 15-ak minuta,potpuno uklopiti,u bilo koju,od ovde opisanih varijanti.U uvodnoj reči je naglašen značaj Ruskog Preferansa,odnosno činjenica,da je on ogledna i reprezentativna varijanta Preferans igara uopšte.
Sreća u Ruskom Preferansu je svedena na minimum,a kvalitet i umešnost igrača,skoro uvek odlučuju partiju.Upravo je na delu pokušaj,da se ova varijanta promoviše u sportsku disciplinu,pa se partije pojedinih Turnira i direktno prenose putem malih ekrana.
KARTE : Koristi se standardan skraćeni špil,od 32 karte.Njihove jačine su uobičajene, dok su boje rangirane drugačije.Skoro redovno su u upotrebi dva takva kompleta,različitih dizajna na poleđini,pa dok se sa jednim igra,drugi se meša i priprema za sledeće deljenje.
Redosled boja je:Pik , Tref , Karo i kao najjača , Herc.
SMER IGRE : Na međunarodnim Turnirima,za Preferans se usvaja „levi“ smer igre,u pravcu kretanja skazaljke na časovniku.Njega koriste u SAD-u,Engleskoj,Nemačkoj,Rusiji.Naš smer igre je,suprotan kretanju skazaljke na satu,a „u desno“ osim nas,još igraju u Italiji, Francuskoj,Mađarskoj,Grčkoj,Kini.Ipak,kako je u pitanju igra međunarodnog nivoa i ranga, prihvaćen je smer sa većine svetskih Turnira;znači,s desna,u levo.
BROJ IGRAČA : U igri učestvuju 4 igrača,gde svako igra za sebe.Ovo je za čitaoce mali šok,pošto je u Svetu ogroman broj novela,anegdota,poslovica,vezano za Preferans i njegova 3 igrača.I u Rusiji se slobodne partije uglavnom igraju u troje,jer je partija dinamičnija, zanimljivija,brža.Ipak,samo pri učešću četvorice,uticaj sreće je,tek vrlo malo prisutan.Vrlo originalno za Rusiju,a što se primenjuje u još nekim tamošnjim igrama je,da se delitelj može čak i uključiti u igru.On u većini slučajeva pauzira,ali ipak osvaja bodove,a po nekad daje i savete.
Pri igri u četvoro,nije neophodno da igrači budu ujednačenog kvaliteta,a igra ipak može biti neizvesna i zanimljiva.Eventualna slabost jednog igrača,uvek može biti nadoknađena od strane delitelja.Takođe,pomenuti igrač može od njega dobiti pomoć,a mnogo toga i naučiti.
I najzad,gubitak relativno slabijeg igrača,u ovoj igri ne može biti preveliki,što takođe potvrđuje džentlmenski karakter Preferansa.
PRIPREMA MESTA ZA IGRU : Pre početka partije,najpre se nacrta šema (jedinstvena tabela) u koju se upisuju rezultati.Ona se postavja na sredinu stola,a svako sam upisuje svoje bodove.Po pravilu,papir je samo malo manji od veličine stola,tako da ga skoro u potpunosti prekriva.Preko njega se tokom igre odigravaju karte,a ispada,kao da igrači rezultat upisuju po stolu.


Tabela za 4 igrača Tabela za 3 igrača

Svako ima „svoju“ četvrtinu papira,a one su izdeljene na polja: 1,2 i 3.Pri učešću trojice,svakome pripada po trećina papira,a na svakoj su identična tri polja (1,2 i 3).
Polje 1 – „Gora“. U „Goru“ se upisuju kazneni bodovi,pri padovima.
Polje 2 – „Meta“ (Glavno Polje). U „Metu“ se upisuju dobri bodovi,pri prolazu na Solo-igri.
Ova dva polja zajedno,zamenjuju Srednju Kolonu u „našem“ Preferansu.
Polje 3 – „Pratnja“. U ovo polje se upisuje Supa.Ono je podeljeno na tri dela,a u svakome od njih se evidentiraju pomenuti bodovi,prema jednom od protivnika,polja: 3-B , 3-C , 3-D.
Tokom pisanja,svi bodovi su pozitivni,ali oni iz Polja 1 su „loši“,kao i tri polja sa oznakama 3-A,a nalaze se na delovima šeme,koje pripadaju protivnicima.Naravno,ovo važi za igrača A.
Svako polje započinje od nule,a cilj je,imati što više bodova u „Meti“,a što manje u „Gori“.I kod nas se odomaćila izreka,da kada neko pojačano „pada“,kaže se:„Ode u planinu“, „Pope se u Goru“ i slično.
IZBOR MESTA SEDENJA : Pred početak igre,svi igrači vuku po jednu kartu.Za ovu priliku,karte imaju brojne vrednosti: A(1),K(4);Q(3),J(2),10(10),9(9),8(,7(7).
Takođe, i boje su numerisane,pa tako „Pik“ vredi 1 bod (prva boja) , „Tref“ 2 boda (druga boja) , „Karo“ 3 boda (treća boja) i „Herc“ 4 boda (četvrta boja).
Izvučena karta se boduje tako,što se na njenu brojnu vrednost,dodaju bodovi za boje. Tako npr, Kec-Herc vredi 5 bodova,Sedmica-Karo 10 bodova itd.
Igrač koji izvuče kartu najmanje vrdnosti,prvi deli i bira mesto za stolom,Dalje,mesto bira igrač,sa kartom sledeće veće vrednosti itd.Ako dva igrača imaju karte istih vrednosti, prednost ima onaj,sa kartom „niže“ boje.
MEŠANJE i SEČENJE : Dok delitelj meša karte,njegov levi sused sakuplja one iz predhodnog deljenja i pripema ih za sledeće,u kome će on biti u toj ulozi.Karte seče igrač desno od delitelja,a ni jedan presečeni deo,ne sme sadržati manje od 5 karata.Zabranjeno je sečenje iz ruke,odnosno,delitelj ih uvek mora spustiti na sto,ispred igača koji seče.
DELJENJE i ULOGA DELITELJA : Delitelj deli u levu stranu trojici protivnika,2 po 2 karte,dok ih svako ne dobije po 10. U međuvremenu,2 bilo koje spušta na sredinu stola i one predstavljaju „Kupovinu“.Prilikom sečenja se ne otkriva ni jedna karta,a karte Kupovine ne sme gledati ni sam delitelj.One ne smeju biti prve dve,niti poslednje dve karte iz presečenog špila,već bilo koje druge.Karte se tokom deljenja ne smeju uzimati u ruke,sve dok se ono ne završi.Ako se slučajno potkrade greška,delitelj je odmah u hodu ispravlja.
U ovoj varijanti Preferansa,delitelj ne sme gledati karte ni jednog igrača,niti im deliti savete.On u principu „navija“ za igrače pratnje,jer u slučaju „pada“ Solo-igrača,i sam dobija bodove.U pojedinim trenucima,može se čak i aktivno uključiti u igru,što će mo videti kasnije.
Po završenoj Licitaciji,delitelj otkriva „Kupovinu“,a za pojedine karte,može dobiti nagrade i to:
-Ako se u Kupovini nađe jedan Kec-Delitelj će Supiti budućeg Solo-igrača,kao da mu je na pratnji odneo 1 štih
-Kralj i Dama iste boje-Delitelj Supi Solo-igrača za 1 štih.
-Kec i Kralj u istoj boji-Delitelj Supi Solo-igrača za 2 štiha.
-Dva Keca-Delitelj Supi Solo-igrača za 3 štiha.
Ako Solo-igrač odmah javno odbaci otkrivenu „Kupovinu“,on Supi Delitelja za vrednost svoje Ponude.
Kod „Betla“ se sadržaj „Kupovine“ ne boduje.
U rukama se karte raspoređuju,identično „našem“ Preferansu.
CILJ IGRE : Pre početka partije se mora postići dogovor o njenom ograničenju.Npr, ako je dogovor da se igra do 50,cilj svakog igrača je,da u „Meti“ dođu do tog broja bodova.Za onoga,kome to pođe za rukom,kaže se da je „Zatvorio Metu“ (Zatvorio svoje polje).Partija se produžava,sve dok svi učesnici to ne ostvare.
Igrač,koji „zatvori“ Metu pre drugih,u daljem toku igre,svoje „dobre“ bodove otpisuje sa svoje „Gore“ (umanjuje svoje „loše“ bodove).Jedan deo svojih bodova,upisuje i kao Supu prema protivniku,sa čime se stiče odlučujuća prednost.
Partija se može i samo vremenski ograničiti,a tada se igra sa „Beskonačnom Metom“ i ne postoji pojam njenog „Zatvaranja“.
Uvek je jedan Solo-igrač,a ostala dvojica njegovi protivnici.U slučaju,da jedan od protivnika ne želi da „prati“(igra),njegove karte može preuzeti delitelj i igrati umesto njega,što je objašnjeno u daljem tekstu.
Posle „kupovine“,Solo-igrač objavljuje svoju konačnu Ponudu.On govori adutsku boju,a njegova obaveza je osvajanje 6 štihova.Međutim,za razliku od „našeg“ Preferansa,on se ovde može obavezati i na osvajanje većeg broja nošenja,7,8,9,ili čak svih 10.
Na početku se licitiraju samo boje:Pik,Tref,Karo,Herc,ili Bez Aduta ,ali se izjašnjavanje može i produžiti sa: „7-Pik“, „7-Tref“ itd.Posle „7-Bez Aduta“,obaveza se mora podići na osvajanje 8 štihova,pa zatim 9 i na kraju 10,tako da je najjača licitacija „10-Bez Aduta“.
Pri objavljenoj bilo kojoj Ponudi „7“,Solo-igrač mora osvojiti,najmanje 7 nošenja,a svaki igrač pratnje, po 1 štih,odnosno,ako prate oboje,zajedno 2 štiha.
U Ponudama „8“,ili „9“,pratioci zajedno moraju osvojiti,bar 1 štih.Ako ostanu bez ijednog,„pada“ samo igrač,koji se kao drugi izjasnio da „prati“.
U ovom obliku Preferansa,postoji i „Betl“,ali se on dosta razlikuje od „našeg“,pa će detaljnije biti objašnjen u daljem tekstu.
„Kontra“ i „Rekontra“ ne postoje.

LICITACIJA : Prvi se izjšnjava levi igrač od
delitelja,a zatim se produžava,dalje u levu stranu.Delitelj ne
učestvuje u Licitaciji,pošto on i nema svoje karte.
Prvi igrač
započinje licitaciju sa „Šest-Pik“,ili govori „Dalje“.Umesto
„Šest-Pik“,uobičajeno je da se kaže samo „Pik“,ili „Jedan“,a u Rusiji
najčešće „Prva“.Broj „Jedan“ ili „Prva“ označava boju po redosledu,a za
sada se broj nošenja,odnosno 6-i nivo igre podrazumeva.
Znači,u
praksi se licitira: „Jedan“ , „Dva“, „Tri“, „Četiri“, „Pet“(Bet
Aduta),a ako se produžava dalje,obavezno sledi:„Sedam-Pik“,„Sedam-Tref“
itd.U Rusiji se „Sedam-Pik“ govori kao „Sedam-Prvih“,„Sedam-Tref“,kao
„Sedam-Drugih“ itd.
Igrači uvek iznose višu Ponudu od predhodne,a
povišenja,kao i u „našem“ Preferansu, obavezno idu po
redosledu.Znači,posle „Šest-Pik“,obavezno sledi „Šest-Tref“.
Kada
prvi igrač dođe ponovo na red za izjašnjavanje,on može „zadržati“
predhodnu ponudu govoreći „Moje“,jedino ako je do tada neko već
odustao.U ovoj varijanti se umesto „Moje“,govori „Ovde“,što se odnosi
na poslednju izrečenu Ponudu.
Igrač,koji se jednom izjasni sa „Dalje“,više se ne može vratiti u tok licitacije.

Primer izjašnjavanja:


Kao
što možete primetiti,u drugom krugu je igrač C rekao „Pas“ (Dalje),pa
od trećeg, igrač B više ne povišava,već zadržava predhodno izrečenu
Ponudu.
Posle zadržanih „Sedam-Drugih“,igrač D je odustao,što znači
da je baš to on hteo da igra.Igrač B postaje Solo-igrač i on sada može
objaviti konačnu Ponudu „Sedam-Tref“,ili bilo koju veću od nje.Pri
iznošenju konačne Ponude,i u Rusiji se kao i kod nas,iznosi ime boje,a
ne njena brojna oznaka,kao što je to slučaj tokom licitacije.
Po
završetku licitacije,delitelj najpre otkriva karte „Kupovine“,a
Solo-igrač ih uzima u svoj list.On zatim odbacuje dve svoje karte
„zatvoreno“ i objavljuje svoju konačnu Ponudu.Odbačene karte se ne
smeju otvarati do kraja igre u tom deljenju,a u Ruskom
Preferansu,njihovo skrivanje može imati veći uticaj n konačan
ishod,nego što je to slučaj kod „nas“.
Dalje sledi izjašnjavanje o Pratnji.
PRATNJA :
Prvi se o Pratnji izjašnjava, levi igrač od Solo-igrača, On može reći
„Idem“ („Vist“),ili „Dalje“ („Pas“).Ako kaže da ide,izjašnjava se
drugi,pa ako i on prati,sledi standardna igra.
Ako drugi igrač kaže
„Pas“ („Ne Idem“),ponovo se izjašnjava prvi.On može reći „Zajedno“,pa
se u tom slučaju prelazi na igru,ali može reći i „Za Svoje“.Ako kaže
„Za Svoje“,njemu se prosto upisuje Supa prema Solo-igraču u iznosu od 2
štiha (ako je igra na 6-om nivou),ili jednog(ako je igra na 7-om
nivou).Na nivou 8 i više,on ne može reći „Za Svoje“.
Ako prvi igrač ne zove partnera,igra se nikada ne izvodi.Pratiocu i Solo-igraču se upisuju bodovi,kao da su obojica prošli.
U Standardnom Ruskom Preferansu,nikada ne igraju samo 2 igrača.
Ako
je prvi igrač pozvao drugog,obojica ofiraju svoje karte i igraju
otvoreno.Pri tome,onaj ko je zvao,tokom cele igre,govori drugome šta da
igra.
Ako prvi igrač odustane od pratnje (kaže „Dalje“),drugi odmah
govori : „Zajedno“,ili „Za Svoje“.Na 6-om i 7-om nivou,on nikada neće
reći „Dalje“,jer sa izjavom „Za Svoje“,on upisuje Supu,bez igre i
ikakvog rizika.Već na 8-om i 9-om nivou,drugi igrač može reći i
„Dalje“,pošto gubi pravo da kaže „Za Svoje“.
POVRATNI VIST : „Povratni Vist“ se u Ruskom Preferansu srće vrlo često,a označava sledeću situaciju:
Ako
prvi igrač kaže „Dalje“,a drugi „Za Svoje“,prvi se može predomisliti i
reći „Zajedno“.Igra se odvija,kao da je on „zvao“,a svi „dobri“ i
„loši“ bodovi se upisuju njemu.
Ako pravo „Povratnog Vista“ ne
iskoristi prvi pratilac,ono prelazi delitelju.On uzima karte od prvog
,ili drugog pratioca,po sopstvenom izboru.Ako želi,on može pozvati
drugog igača da prate „zajedno“,a svu odgovornost preuzima na sebe.Ako
to ne želi,jednostavno vraća karte igraču,od koga ih je uzeo i pogledao.
Pravilo „Povratnog Vista“ se u Ruskom Preferansu primenjuje uvek,ali se u pojedinim varijantama igre,delitelju ovo onemogućava.
Često
igrač sa jakim kartama,iz taktičkih razloga,najpre govori „Dalje“,da bi
izveo „Povratni Vist“ i sve bodove Supe upisao sebi.Ako se izjasni
direktno da prati,to isto može učiniti i drugi igrač,pa svako upisuje
svoje štihove.
OTVORENO ,ili ZATVORENO : Ako prate oba igrača,igra se odvija uobičajeno, zatvorenih karata.
Kada
je jedan igrač zvao,ili se igra „Povratni Vist“,on sam,pri svom prvom
potezu odlučuje,da li će se igrati „Zatvoreno“,ili „Otvoreno“.U
principu se uvek igra „Otvoreno“,osim ako igrač koji je zvao,drugačije
ne naglasi.U slučaju „otvorene igre“,on praktično igra oba poteza
pratnje.
Po nekada,otvorena igra ne odgovara ni pratnji.Ako
npr,igrač koji zove nema jednu boju,on će to sigurno želeti da prikrije
od Solo-igrača,pa će zahtevati „Zatvorenu igru“.
U oba slučaja,Solo-igrač drži svoje karte zatvorene,a 2 koje je odbacio,ostaju jedina nepoznanica za igrače Pratnje.
Ako
Solo-igrač igra prvi,on najpre odigrava svoj potez,pa tek
zatim,pratioci otvaraju svoje karte,ili odlučuju da igraju zatvoreno.
Ako
je prvi na potezu jedan od igrača Pratnje,njihove karte se mogu otkriti
odmah,ili pak on odigrava sa zatvorenim listom,a tek kada drugi pratioc
dođe na red,on odlučuje,da li će ih otvoriti.
TOK IGRE :
Prvi je na potezu igrač,levo od delitelja.Ostali moraju igrati,u boji
prve odigrane karte.U nedostatku boje,obavezno je sečenje adutom.
Deljenje
se uvek igra do kraja,pošto za Pratnju ne postoji ograničenje od 5
štihova.To je veoma bitna razlika,u odnosu na „naš“ Preferans.Iako
Solo-igrač već „padne“,igrači pratnje nastoje osvojiti što više
štihova,jer se Supa piše za sve.Pri tome se još i dodatno boduju
štihovi,koji nedostaju Solo-igraču do ostvarenja njegovog kontrakta.Čak
i kod Betla,ako Solo-igrač osvoji štih,igra se nastavlja,pa ako odnese
još jedan,piše se dvostruko,za još dva ,trostruko itd.
BEZ ADUTA : „Bez
Aduta“ je Ponuda,analogna „našem“ Sansu,ali kako je prvi na potezu kao
i uvek,levi igrač od delitelja,ova igra je znatno više zastupljena.Kad
god se dogodi,da igrač levo od delitelja ima jake karte,on može sa samo
dve,ili tri jake boje objaviti „Bez Aduta“. Međutim,u slučaju da nije
prvi na potezu,neophodno mu je kao i u Sansu,da bude jak u sve četiri
boje.Bez boje je ovde prolaz praktično nemoguć,jer pratnja igra sa
otvorenim kartama.Ako prvi pratioc kaže da prati,da bi se igralo
„Otvoreno“,drugi obavezno pauzira,čak i sa vrlo jakim kartama.On čeka
da ga partner pozove i da zahteva igru „Otvoreno“.
Ako Solo-igrač
nije prvi na potezu,u Bezadutskoj igri,pratioci najpre otvaraju karte,a
tek zatim polaze.U tom slučaju,igra „Bez Aduta“ sa tri boje,nema
nikakvih šansi na uspeh.
„Bez Aduta“ se može igrati na svim nivoima,a u licitaciji se iznosi kao „Peta“.
IGRA NA „NIVOU 10“ :
Ova Ponuda se prektično i ne igra,već se samo proverava. Ako pratioci
nađu načina da obore Solo-igrača,on „pada“,a pratiocima se ne piše
ništa.Ipak, postoje i ekstremne situacije,gde se igra mora
izvesti,pošto su odbačene karte tajna za igrače pratnje i od njih mnogo
toga zavisi.
RASPASOVKA : Kada u prvom krugu
izjašnjavanja,sva tri igrača pauziraju,umesto „Refea“,koji ovde ne
postoji,igra se „Raspasovka“.Aduta nema,a svako se trudi odneti što
manje štihova.Za svako nošenje,igrač dobija kaznene bodove,koji mu se
pišu u „Goru“.U slučaju da neko ne odnese ni jedan štih,njemu se
upisuje nagrada u „Metu“ (Glavno Polje).
Prva dva Hoda vrši
delitelj.On uzima 2 karte „Kupovine“ i u prva dva kruga,aktivno
učestvuje u igri.Ako delitelj odnese štih,njemu se takođe piše kazna u
Goru.Bez obzira na ishod prvog kruga igre,on započinje i drugi,sa
drugom kartom Kupovine.Boja prve odigrane karte se u Raspasovki
obavezno mora poštovati.
Bez obzira ko odnese drugi štih,prvi u trećem krugu je igrač,levo od delitelja.
Tek od četvrtog kruga,poštuje se pravilo,da osvajač štiha igra prvi,u sledećem krugu igre.
Delitelj
je ovde u povlašćenom položaju,pošto može osvojiti,maksimalno 2
štiha.To se objašnjava time,da sam nije ni učestvovao u licitaciji,pa
stoga nije ni kriv za Raspasovku.Takođe njemu je mnogo lakše osvojiti
nagradu,za neostvareno ni jedno nošenje,jer treba proći samo prva dva
kruga.
Posle završene Raspasovke,ponovo deli isti igrač.Ako kojim
slučajem,ponovo svi kažu „Dalje“,sledi „II Raspasovka“,sa udvojenim
kaznama za svako nošenje.
U slučaju,da se Raspasovka igra i po treći put sa istim deliteljem,kazne se učetvorostručavaju.
Posle
odigrane tri Raspasovke za redom,deli sledeći levi igrač,a igra se,kao
da ih nije ni bilo.Ako sada odmah ponovo dođe do nove,igra se I
Raspasovka.
MIZER : „Mizer“ je drugi naziv za
„Betl“.Igra se bez aduta,a cilj Solo-igrača je,da ne ostvari ni jedno
nošenje.„Mizer“ se ovde mora najaviti direktno,još u prvom krugu
izjašnjavanja. Ako je igrač započeo Licitaciju sa nekom bojom,kasnije
se ne može preorijentisati na „Mizer“ i obrnuto.Ipak,ovo pravilo se
često menja i varira kod razlilčitih oblika Preferansa.
„Mizer“ se
može nadjačati,tek sa Igrom na nivou „9-Bez Kupovine“,ili na nivou „10
sa Kupovinom“.Međutim,igrač koji je objavio „Mizer“,posle „9 Bez
Kupovine“,može reći „Mizer Bez Kupovine“.On se jođ naziva „Veliki
Mizer“,a može se nadjačati samo igrom na nivou 10 i to bez Kupovine.
Ako
se dogodi,da dvojica igrača imaju „Mizer“,u prednosti je prvi koji ga
objavi.Međutim,drugi igrač može objaviti „Veliki Mizer“,pa sada on ima
prednost,ali zato ne može koristiti karte sa stola.
Igra „Bez
Kupovine“ je ovde prava retkost,a služi uglavnom,da bi se nadjačao
„Mizer“.Kada se objavi „Igra Bez Kuovine“,dve karte sa stola se
odbacuju na stranu i ne smeju se otkrivati do kraja igre u tom
deljenju.Ako je igrač nadlicitiran,on može u daljem toku
izjašnjavanja,uvek svoju Ponudu ponoviti,ali sada „Bez
Kupovine“.Ipak,ovo pravilo se u Ruskom Preferansu vrlo retko
primenjuje.Igre „Bez Kupovine“ inaju iste vrednosti,kao i one sa
zamenom 2 karte sa stola.
U „Mizeru“,oba pratioca obavezno igraju,a
bez obzira na ishod,njima se ne pišu nikakvi bodovi.Solo-igrač za
„prolaz“ dobija nagradu,koju upisuje u svoju „Metu“,a ako „padne“,za
svaki štih koji odnese,piše kaznene bodove u „Goru“.Deljenje se igra do
kraja,a pratioci nastoje prisiliti Solo-igrača,da odnese što više
štihova,a ne samo jedan.To je i suštinsak razlika,između „Mizera“ i
„Betla“
U ovoj varijanti Preferansa,protiv „Mizera“ se uvek igra „Otvoreno“.
Prvi
je na potezu igrač,levo od delitelja.Ako se dogodi,da je on
Solo-igrač,napre odigrava prvu kartu,a tek onda,igrači Pratnje ofiraju
svoje listove i igra se na taj način produžava.U svakom
slučaju,Solo-igrač svoje karte drži u ruci zatvoreno,a one su za igrače
pratnje nepoznanica,kao i one 2 iz „Kupovine“,ili odbačene.Upravo one
mogu odigrati jako bitnu ulogu u ishodu ove igre.
Postoji još jedno
dodatno pravilo.Igrač,koji treba da licitira u prvom krugu,a nalazi se
u dilemi,da li može,ili ne može odigrati odigrati „Mizer“,ima pravo
predložiti delitelju,da ga odigraju „na pola“,odnosno,da dele ,bilo
„dobre“,bilo „loše“ bodove.Delitelj na trenutak uzima njegove karte da
bi ih pogledao,a onda prihvata,ili odbija ponudu.U slučaju da delitelj
ponudu odbije,igrač koji mu je ponudio „Mizer“,sada odlučuje sam:
-ipak ga objavljuje,
-uključuje se u normalan tok licitacije,
-govori „Dalje“.
PREFERANS :
„Preferans“ je najjača Ponuda,a događa se vrlo retko.Kada dođe do
njega,igrač odmah dobija celu partiju.Ova Ponuda ima drugačije
značenje,od istoimene u „našem“ Preferansu.
„Preferans“ je takav
sastav karata,gde igrač sa njih 12 u rukama,bez odbacivanja 2
suvišne,ne moše izgubiti ni jedan štih,pa čak ni ako to želi.
„Preferans
u adutu“ čine obavezno svih 8 aduta,plus Kečevi i najjače karte u
ostalim bojama.Npr,A-K-Q-J u nekoj drugoj boji,ili A-K-Q u jednoj i Kec
u drugoj i sl.


„Preferans
bez aduta“ se priznaje samo,ako igrač ima A-K-Q u sve četiri boje.U
nekim drugim varijantama,raspored ne mora biti striktno takav,ali su
obavezna sva četiri Keca i najjače karte u neprekidnom nizu.

IGRA U TROJE : Pri igri u troje,sve je isto,ali se izbacuje dodatna uloga,koju ima delitelj
Najbitnija razlika se pojavljuje u Raspasovki.Najpre se odigrava jedna karta „Kupovine“.Počev od levog igrača,svi igraju po jednu kartu iste boje,a ko nema,igra bilo šta.Štih nosi najjača odigrana krta u boji prve,ne računajući nju samu.Zatim se za drugi štih,odigrava druga karta „Kupovine“,a procedura se ponavlja.Za treći štih,prvu kartu uvek odigrava levi igrač od delitelja,a od četvrtog kruga,osvajač predhodnog štiha.
BODOVANJE :“Vrednost Igara“ je data u tabeli.

U „Metu“ i „Goru“,poeni se pišu,jedan pored drugog,međusobno odvajaju tačkom i zarezom,a uvek se novi rezultat sabira sa dotadašnjim.Bodovi se u ove dve kolone uisuju bez nula,odnosno,npr 20 bodova bi se pisalo kao 2.Tek po završetku cele partije,dodaju se nule i svode se konačni rezultati.
-I Raspasovka............1 bod za svaki štih (10)
-II Raspasovka...........2 boda za štih (20)
-III Raspasovka..........4 boda za štih (40)
Ovi bodovi se pišu u Goru.
Ako igrač ne osvoji ni jedna štih u Raspasovki,dobija nagradu,od 2 boda u Metu.
Primeri upisivanja bodova:

I Primer : Igrač A je delitelj.Igrač B objavljuje Ponudu „6-Karo“ i osvaja tačno 6 štihova.Igrač D je „pozvao“ Igrača C i njih dvojica zajedno osvajaju 4 štiha.Igraču B se pišu 2 boda u „Metu“,Igraču D,8 bodova Supe prema igraču B,a pošto je u „Kupovini“ otkriven Kec,delitelju (Igraču A) se upisuje 2 boda Supe,prama igraču B.
II Primer : Igrač B je delitelj,a igrač D objavljuje Ponudu „6-Tref“ i osvaja 8 štihova.Igrač C je „ pozvao“ Igrača A i zajedno osvajaju samo 2 štiha,pa je Igrač C „pao“.Igraču D se pišu 2 boda u „Metu“.Igraču C se pišu 4 boda u „Goru“,pošto mu za prolaz fale 2 štiha,puta vrednost igre.Istom igraču se upisuju i 4 boda Supe prema igraču D,pošto je osvojio 2 štiha.
III Primer : Igrač C je delitelj.Igrač B objavljuje „7-Karo“,a osvaja samo 6 štihova. On „pada“ i piše mu se u „Goru“ 4 boda (2 za „pad“ i 2 za jedan štih koji mu fali za prolaz)Igrač A je pozvao Igrača D i piše Supu za 4 osvojena štiha,plus za 1,koji fali za „prolaz“ Solo-igraču.Znači,njemu se piše 5,puta Osnovna Vrednost igre na 7-om nivou,a ona je 4,ukupno 20 bodova supe prema igraču B.Pozvani igrač i delitelj dobijaju takođe pravo da upišu Supu prema Solo-igraču,za svaki štih koji mu fali za „prolaz“.Znači,u našem primeru,Igrači C i D upisuju po 4 boda Supe prema igraču B.
IV Primer : Igrač A objavljuje „Mizer“ i osvaja 2 štiha.Piše mu se u „Goru“ 20 bodova, 2 puta 10 (Osnovna vrednost igre).
Jedino kod „Povretnog Vista“,igrač koji „vrati“,u slučaju pada Solo-igrača,piše apsolutno sve bodove Supe sebi.U III Primeru,on bi prisvoio čak i po 4 boda Supe,koji su pripadali drugom igraču pratnje i delitelju;znači,njemu bi se pisalo 28 bodova Supe,dok bi igrači C i D ostali bez ikakvih bodova.
KRAJ IGRE : Ako je npr. dogovoreno,da se partija igra do 30,znači da svako mora dostići 30 bodova u svojoj Meti.
Kada jedan igrač stigne do 30,on je „Zatvorio Metu“ i dalje u nju ne piše ništa.U nastavku igre,polovinu „dobrih“ bodova (koje bi inače pisao u Metu),on će oduzimati od svoje „Gore“.Sa drugom polovinom,on „pomaže“ protivniku sa najvećom „Metom“.Te bodove mu daje,a ovaj ih upisuje u svoju „Metu“.Međutim,kao kompenzacija, on ga za isto toliko puta 10 Supi. Npr,ako igrač ostvari 4 boda,2 otpisuje sa svoje „Gore“,a 2 boda piše u najveću protivničku „Metu“ i Supi istog igrača,sa 20 bodova.
Ako igrač otpiše sve svoje „loše“ bodove (svede svoju „Goru“ na nulu),on sa svim svojim „dobrim“ bodovima počinje da „pomaže“ najboljem protivniku,koji još nije zatvorio svoju „Metu“.
„Pomoć“ u ovom slučaju nije prava,već se samo tako zove.Naime,igrač koji „pomaže“, znatno uveličava svoj konto u Supi,mnogo više,nego što je pružio pomoć.U Ruskoj literaturi, ovaj pojam se zvanično naziva „Američka Pomoć“.
Pred kraj partije se obično dešava,da svi pomažu najslabijem.Pri tome,njegov rezultat se na prvi pogled poboljšava,ali je praktično sve slabiji i slabiji,zbog Supe,koja u protivničkim poljima prema njemu vrtoglavo raste.
Partija je završena,kada sva četvorica igrača „Zatvore Metu“,odnosno dođu do dogovorenog broja bodova u njoj.
Ako igrač zatvori „Metu“ i svede „Goru“ na nulu,on sa svim „dobrim“ bodovima „pomaže“ protivniku.Ako se dogodi,da on u međuvremenu padne,„loše“ bodove bi pisao u svoju „Goru“.Pošto ona sada više nije nula,na dalje,on ponovo polovinu otpisuje sa nje,a sa drugom polovinom „pomaže“ protivniku.
Jedino u „Zatvorenoj Meti“,bodovi se više ne mogu pisati ni na koji način.
Pri uspešno odigranom „Preferansu“ ,igraču se u „Metu“ upisuje konačan broj (ako je dogovoreno da se igra do 30,onda 30 bodova),precrtava mu se „Gora“ i sva Supa,kojom ga terete protivnici.Partija se nastavlja dalje,a on „pomaže“ ostalima da „Zatvore Mete“ i pri tome još više poboljšava svoj skor.
Ako je „Preferans“ u bezadutskoj Pnudi,sastavljen od po 3 karte u sve 4 boje,jedino za njega važi pravilo,da se partija i završava.Pored predhodno opisanog,isti igrač odmah i „Zatvara“ sve „Mete“ protivnika i Supi ih za desetostruko uvećanu vrednost.
SVOĐENJE REZULTATA :
Pošto svi igrači „Zatvore Mete“,partija je završena.
-Najpre se svaka „Gora“ umnoži sa 10 i dobija situacija kao na slici,gde su one: 150,120,220 i 450.

Najmanja „Gora“ je kod Igrača B i iznosi 120.Od svih ostalih „Gora“ se odbija ta vrednost,a „Mete“ su sve jednake,pa se i one brišu.Tako dolazimo do sledeće situacije:

Ukupna vrednost ostatka „Gora“ je: 30+100+330=460;to se deli sa 4 i dobija „Prosečna Gora“,od 115 bodova.Sada se račun dalje svodi na sledći način:
Igrač A: Od Prosečne Gore,oduzima se njegova 115-100=15 bodova.Na to se dodaje sva njegova Supa 15+168+36+192=411 bodova,a odbijaju one,kojom ga opterećuju protivnici 411-38-54-282=37 bodova u „plusu“.
Igrač B: 115-30=85; 85+152+38+272=547; 547-168-122-74=183 boda u „plusu“
Igrač C:115-0=115; 115+122+54+156=447; 447-272-356-36=217 u „minusu“.
Igrač D:115-330=-215; -215+282+74+356=497; 497-192-152-156=3 u „minusu“.
Igrači A i B su „dobri“ i to 37 i 183 boda,a ostala dvojica „loši“,217 i 3 boda.

S O Č I N K A
(Sočinski Preferans)
„Sočinka“ je najmanje hazardan oblik Preferansa,idealan za početnike.Drugi nazivi za njega su „Preferans za odmor“,„Plažni Preferans“,a i sam naziv „Sočinka“,dolazi od poznatog Ruskog letovališta.Razlike,u odnosu na predhodno opisani, Standardni Ruski Preferans su:
-Pratnja uvek igra sa otvorenim kartama,što u mnogome olakšava zadatak početnicima.
-Bez obzira ko kreće,„polaz“(prva karta) se uvek vrši sa zatvorenim kartama,a odmah zatim,igrači pratnje svoje spuštaju otvoreno na sto.
-Pri otkrivanju „Kupovine“,delitelj dobija 1 štih Supe samo za eventualnog Keca, odnosno za Sedmicu u njoj,ako se igra „Mizer“.U slučaju da Solo-igrač odbije „Kupovinu“,on Supi delitelja za 1 štih Supe.
-Ne mora se licitirati po redosledu,već su dozvoljeni i preskoci.
-Odmah po „Pasiranju“ jednog igrača,prvi sledeći može „zadržati“ predhodnu Ponudu. Ako to ipak ne učini,već povisi licitaciju,pravo „zadržavanja“ prelazi na trećeg igrača,koji je još uvek u konkurenciji.
-Ako Solo-igrač otkrije „Kupovinu“ i uvidi da će „pasti“,on se može predati i odbacuje karte.Piše mu se u „Goru“,kao da je ostao „bez 3 štiha“,a protivnici ga ne Supe ništa.
-Ako Solo-igrač objavi Ponudu,a kasnije se uvidi,da je mogao da prođe i jaču,pri bilo kakvom rasporedu karata kod protivnika,deljenje se poništava,a njemu se upisuje u „Goru“,kao da je ostao „bez 2 štiha“.Ovo pravilo posebno otežava igru onima,koji prelaze na Ruski Preerans iz „našeg“,pošto kod nas ne postoji navika,da igrač objavljuje najjaču moguću Ponudu.Čak šta više,često se objavljuje i niže,.kako bi se protivnici „navukli“ i pali.
Primer: Ako igrač ima A,K,Q,J i 10 u Piku i A,Q,J,10 i 9 u Hercu,a najavi „7-Herc“, povredo je pravilo igre,jer je očigledno,da ne može da izgubi više od jednog štiha.On je bio obavezan da objavi Igru na nivou 9.Ovo pravilo se ne mora uvek poštovati,ali je preporuka,da se primenjuje u očiglednim primerima.
-U „Sočinki“ se primenjuje pravilo „Poluodgovorne igre“.Pri svom „padu“,pratilac upisuje u „Goru“,samo polovinu Osnovne vrednosti igre,za svaki štih koji mu nedostaje za „prolaz“.
Npr,u Ponudi „8-Tref“,Osnovna vrednost igre je 6.Ako igrač pozove partnera,ali ne osvoje ni jedan štih,pišu mu se u „Goru“, samo 3 boda.
-Pri „Povratnom Vistu“ i padu Solo-igrača,delitelj i drugi igrač pratnje zadržavaju pravo na svoju Supu i nju ne preuzima igrač,koji je „vratio“.
-Ako Solo-igrač objavi „6-Pik“,oba protivnika obavezno prate.
-„Mizer“ se može nadjačati prostom igrom na nivou 9,a „Mizer bez Kupovine“,sa igrom na nivou 10.
-Bez „Kupovine“ se može igrati samo „Mizer“.
-Kod „Mizera“,svi odneti štihovi se drže otvoreno i mogu se tokom igre prelistavati od strane bilo kog igrača.Ovo je potpuno suprotno „našem“ Preferansu,gde se kod „Betla“,ne smeju prelistavati,čak ni svoje odnete karte.
-Kod „Mizera bez Kupovine“,2 karte iz nje se otkrivaju pre početka igre,tako da solo-igrač u rukama mora imati „Uver“.
-„Raspasovke“ se ovde bitno razlikuju,a do njih se takođe dolazi,kada sva trojica igrača „pasiraju“.Posle odigrane Raspasovke,deli sledeći igrač,a licitacija mora započeti od 7-og nivoa. Znači,počinje se od „7-Pik“,ili više.Ako svi ponovo kažu „Dalje“,igra se II Raspasovka,posle koje se opet menja delitalj.Ako se na ovaj način,odigraju 4 Raspasovke za redom (uslov ua licitaciju je uvek,najmanje „7-Pik“),ponovo dolazi na red za deljenje igrač,koji je to činio pri prvoj od njih.Pun ciklus Raspasovki je završen,a licitacija ponovo kreće od „6-Pik“.U slučaju nove Raspasovke,ponovo se igra Prva.
Vrednosti Raspasovki su:1,2,3 i 4 boda za svaki štih,a onaj ko ostane bez nošenja,uvek dobija 2 boda u „Metu“.
-Karakteristično za Sočinku je,da igrač koji „Zatvori Metu“,odmah počinje sa svim svojim „dobrim“ bodovima „pomagati“ protivniku i to onome,sa najjačom „Metom“.On svoje bodove upisuje u njegovu „Metu“,a Supi ga destostruko toliko.Nikada se ne „pomaže“ delitelju, niti igraču,koji je u tom deljenju pao na pratnju,već prvom sledećem po jačini.Ako takvoga nema,on bodove otpisuje sa svoje „Gore“.Ako prvom najjačem protivniku treba manje bodova,od onih,koje je igrač u tom deljenju zaradio,on sa ostatkom njih „pomaže“ prvom sledećem.Ako takvoga nema,oni se otpisuju sa „Gore“.
-Ako dva igrača imaju jednak rezultat u „Metama“,najpre se „pomaže“ onome,ko ima manju „Goru“.
-Ako se zbog predhodnih pravila ne može „pomagati“ protivnicima,ali ni otpisati sa svoje „Gore“,jer je ona nula,bodovi se dele na 3 i dodaju svakom od protivnika u „Goru“.
-Ako delitelj osvoji bodove tako,što sa nekim odigra „Mizer na pola“,sa njima nema pravo „pomagati“.To takođe važi i za igrača,koji je ostvario 2 boda tako,što nije osvojio ni jedno nošenje na Raspasovki.Ti bodovi se otpisuju sa „Gora“ pomenutih igrača,ili propadaju.
-Pri odigranom „Preferansu“,partija se odmah završava.Pobedniku se odmah „Zatvara Meta“,otpisuje „Gora“,kao i sve Supe kod protivnika.Dalje,on „pomaže“ i „Zatvara Mete“ svim protivnicima.Ravnopravno važe svi oblici „Preferansa“.