Cigla u zidu-Kiš, sećanje 
Prohujalo je dvadeset najgorih godina naših života, ali u tim godinama
nije bilo Danila Kiša (1935-1989). Da nije bilo zlehude sreće, izdržao
bi on sve ovo, jer u njegovom životu, od okupacijskih Ledenih dana na
Dunavu, do četvorogodišnje paklene borbe sa teškom bolešću, bilo je
mnogo neprijatnih iskušenja. Bilo je ovih dana novih svedočenja o
njegovom delu (posebno je plenio zamašni tekst Marka Tompsona prenesen
u NIN iz Njujork Tajms Buk Rivjua). Na dan Danilove smrti, 15. oktobra
RTS 2 je najavio jednosatni dokumentarni film „Kiš, uspomene, sećanja“
reditelja i pisca scenarija Dragomira Zupanca.
Ali, politika od koje je Kiš uvek bežao (ona ga je, ipak stizala)
umešala se kao onaj Slučaj Komedijant Miloša Crnjanskog. Iznenada je
uključen jedan govor iz UN, o virtuelnom Kosovu koje nam oteše, ali ga
mi ne damo, hiljadito isto (ako je to bilo važno, zašto nije uletelo u
prvi program?). Ipak smo dočekali ozbiljno urađen omaž Kišovom životu i
delu. Meni su najbolje zvučali mađarski pisci Đerđ Konrad, Peter
Esterhazi i Laslo Vegel, koji su o Kišu govorili duhovito i pomalo
polemički, ali sa beskrajnim poštovanjem.
Iz napisa o Kišu značajna su mi bila dva podatka: njegove knjige su
doživele 175 izdanja na drugim jezicima, od engleskog do svahilija (ovo
poslednje je metafora). A drugi je, po rečima uglednog profesora i
kišologa, navala studenata književnosti da pišu seminarske radove,
magistarske teze i doktorate o Kišu. Kao da drugih pisaca nema. Dobro,
jedan je bio Kiš, ali mladi čitaoci imaju ukusa. I nek puknu mrzioci
koji su se prepoznali na ružnoj strani Kišovog Časa anatomije.
Calendar
