Od svih smrtnih slučajeva u Srbiji uzrokovanih bolestima, svaki drugi je u vezi sa
bolestima srca i krvnih sudova, a svaki peti sa rakom.
Te dve grupe oboljenja direktan su uzrok više od tri četvrtine smrtnih
slučajeva u Srbiji, a među preostalih 25 odsto najčešći su povrede i
trovanja, šećerna bolest, opstruktivna bolest pluća, pokazuju
istraživanja Instituta za javno zdravlje "Batut".
Naš narod je treći u svetu, odmah posle Rusije i Ukrajine, po broju umrlih od
kardiovaskularnih bolesti.
"
Bolesti srca i krvnih sudovasu svuda u svetu ubica broj jedan, a srčanu insuficijenciju, patološke
promene u strukturi i funkciji srca, koje smanjuju njegovu sposobnost,
ima čak 15 miliona ljudi u Evropi. Mi za sada, nažalost, nemamo
precizne podatke o broju obolelih od srca iako praksa pokazuje da je
taj broj ogroman", kaže za "Blic" prof. dr Petar Seferović, kardiolog
Kliničkog centra Srbije, član borda Asocijacije za srčanu
insuficijenciju Evropskog udruženja kardiologa.
Sudeći po stepenu smrtnosti od
infarkta i
šlogau Srbiji, mi živimo zapadnjačkim načinom života iako se po visini
prosečne zarade to ne bi reklo. Ove bolesti su glavni uzrok smrtnosti
svuda u svetu iako se nekad najviše umiralo od zaraznih bolesti, kao
što su tuberkuloza, sida i malarija.
U Svetskoj
zdravstvenoj organizaciji, koja je i upozorila na ovaj trend, očekuju
da će on potrajati bar do 2030. godine. Te godine, napominje SZO,
rak,
kardiovaskularne bolestii saobraćajne nesreće zajedno ubijaće trećinu ukupne svetske
populacije, koja će narednih 25 godina biti sve starija, naročito u
zemljama sa srednjim ili niskim standardom.
"Bolesti
modernog doba mi lekari nazivamo još i nezaraznim bolestima. Za njih
najpre važi pravilo bolje sprečiti nego lečiti. Više košta njihovo
lečenje nego prevencija,
zato je na državama da ulože što više novca u preventivne akcije.
Upravo zato je Ministarstvo zdravlja i usvojilo strategiju o prevenciji
kontrole hroničnih nezaraznih bolesti. Iz te strategije proizašla su
još dva programa, i to 'Srbija protiv raka' i 'Srbija za zdravo srce'",
objašnjava dr Nevena Karanović, državna sekretarka Ministarstva
zdravlja.
Država je u saradnji sa domaćim stručnjacima, prema njenim rečima, napravila i planove za prevenciju i kontrolu
hipertenzije,
šećerne bolesti, malignih tumora, hroničnih opstruktivnih respiratornih bolesti.
Lečenje ovih bolesti je dugotrajno i skupo, jer je reč o
onesposobljavajućem i potencijalno smrtonosnom stanju, upozorava doktor
Seferović. U Velikoj Britaniji se, prema rečima profesora Seferovića,
za lečenje ovih bolesti odvaja oko dva odsto budžeta Nacionalne
zdravstvene službe, a više od 35 milijardi dolara u SAD.
"
Ranim otkrivanjem,
odgovarajućom terapijom i efikasnom rehabilitacijom svih ovih bolesti u
velikoj meri možemo da utičemo da se smanji broj umrlih, broj
invalidnosti i u krajnjem skoru - da se produži životni vek", kaže dr
Seferovića.
U Srbiji svake godine od raka oboli 32.000 osoba, a umre oko 20.000 ljudi, i to čini da
maligna oboljenja budu ubica broj dva u Srbiji. Žene u Srbiji prve su u Evropi po broju obolelih od
raka grlića materice, a pored toga, obolevaju i od
raka dojke, pluća i debelog creva. Muškarci najčešće obolevaju od raka pluća i debelog creva.
Calendar
