Ono što je najvažnije, što se uvek mora imati u vidu kada se govori
o partnerskim odnosima jeste činjenica da je to veza dve osobe koje
imaju svoj integritet i svoju ličnost. To je ravnopravan odnos u kome
ni jedna strana nije u situaciji da daje i da gubi, već u situaciji u
kojoj uvek obe strane dobijaju: bilo na kvalitetu veze ili na kvalitetu
sopstvenog života.
ta kada je razlika u godinama između partnera velika? Uvek je bolje
postaviti pitanje : šta je to velika razlika u godinama između
partnera? Koja je to poželjna razlika? Koja je to najpovoljnija razlika
u godinama između partnera?
Na žalost, tu nema pravih i tačnih odgovora. Postoje odgovori koji
govore u prilog poželjnosti i to su odgovori socijalnog okruženja. U
nekim sredinama i nekim kulturama poželjno je da muškarac bude straiji
od žene, a u nekim je poželjno da žena bude starija od muškarca. Na
primer, posle ratnih vihora uobičajeno je da muškarci budu mlađi od
žena jer su stariji muškarci izginuli u ratu, a mlađi se znatno brže
stavljaju u situaciju da zasnivaju brak. To je opet posledica uticaja
socijalnog okruženja, tj. okruženja koje takvu situaciju ne osuđuje.
U nekim kulturnim sredinama je preporučljivo da muškarac bude stariji
od žene, jer on treba da „vodi glavnu reč“. To je uglavnom, posledica
vaspitnih principa kojima se razvijaju i učvršćuju takva shvatanja.
Koja se to razlika u godinama smatra poželjnom i prihvatljivom?Prema
nekim istraživanjima stavova prema razlici u godinama između partnera,
smatra se da je poželjno da razlika ne bude veća od 10 godina; dok neka
druga pokazuju da je ta razlika prihvatljiva i poželjna i do 16 godina.
Po nekima je optimalna razlika imeđu partnera imeđu 3 i 5 godina. Kao
što vidimo, stavovi su različiti i zavise od socijalnog i kulturnog
miljea, od stavova starijih članova porodice, kao i od ranijih
iskustava članova uže i šire porodice. Često se dešava da ako je
razlika u godima između roditelja veća od 10 godina i sama njihova deca
grade partnerske odnose sa starijim partnerima ( 10 pa i više godina).
Ono što je najvažnije, što se uvek mora imati u vidu kada se
govori o partnerskim odnosima jeste činjenica da je to veza dvoje
ljudi, dve osobe koje imaju svoj integritet i svoju ličnost. To je
ravnopravan odnos u kojem ni jedna strana nije u situaciji da daje i da
gubi, već u situaciji u kojoj uvek obe strane dobijaju: bilo na
kvalitetu veze ili na kvalitetu sopstvenog života.
Partnerski odnos je odnos razmene različitosti u kojem
bitnu ulogu ima kompromis čiji je cilj usaglašavanje želja, potreba,
stavova i interesa oba partnera. Ako odnos među partnerima
nije takav, odnosno, ako je u vezi jedna strana podređena i uvek u
situaciji da čini ustupke – onda je to reč o vezi koja nema blistavu
budućnost i koja u svojoj pozadini ima neki interes. Interes nije uvek
materijalne prirode, već naprotiv, često ima psihičke komponente koje
se nesvesno održavaju tokom trajanja partnerskog odnosa ( veze ili
braka). To je najčešće osećaj sigurnosti iza kojeg se krije zavisnost
od partnera („šta ću sad? Kako ću dalje sam/a? On/ona je to najbolje
znao/znala“), a to se češće javlja u vezama u kojima postoji veća
razlika u godinama. Bitnu ulogu ima i osećaj stida i srama koji nastupa
u situacijama raskida dugotrajnih veza ( ili brakova): šta će reći
ljudi?
Materijalni interes nije izričito vezan za razlike u godinama.Sve češće ima takvih veza i među mladima, među partnerima koji su
približnih godina ( razlika 3-5 god.). Međutim, uvek treba imati u vidu
da partnerski odnos čini dvoje i da u toj vezi , iako postoji interes
jedne strane, postoji i neki interes druge strane tj. razlog iz kojeg
ta strana prihvata interes svog partnera.
Kako se osećaju deca čiji su očevi dede ili mame bake po odnosu svojih i njihovih godina?
Čovek je deo prirode koja je razvila svoje zakonitosti, srećom ,
bez uplitanja čoveka i njegovih stavova. Rast i razvoj deteta odvija se
po prirodnim principima i mi na to ne možemo uticati svojom voljom
(osim pospešivanja razvoja) i ne možemo preskakati stepenice ( faze )
razvoja.
Seksualno sazrevanje je , takođe, određeno od strane
prirode, sa činjenicom da je sada nešto brži nego u vreme naših baka i
očeva, ali se i dalje drži svojih faza. Kako ne postoje jasne
granice (godine) kada je najbolje stupiti u prve seksualne odnose, tako
ne postoji pravilo ni kada treba zasnovati bračnu zajednici niti kada
treba proširiti tu zajednicu novim članovima (decom). Ipak, priroda je
dala neka svoja pravila, koja savremeni čovek pokušava da menja i
prilagodi sebi. Medicina pokušava da se što manje udalji od prirodnih
zakonitosti, pa se u oblasti ginekologije koja se bavi planiranjem
porodice preduzimaju mere predostrožnosti (redovno praćenje trudnoće sa
rizikom, genetska ispitivanja,...). Uz preduzimanje svih potrebnih mera
predostrožnosti, uglavnom, zajednica dobija novog, zdravog, plačljivog
člana – dete. Svaka porodica treba da ima u vidu da su se prirodne
granice pomerile ( prva menstruacija, seksualno sazrevanje,...) znatno
u mlađe godine, ali je naš problem i činjenica da nam je dužina
životnog veka takođe pomerena. Zato je potreban oprez kada se odlaganje
zasnivanja porodice i proširenja porodice produži.
Mladi roditelji uglavnom doživljavaju svoje dete kao još jednu inovaciju i zanimiljivost.Često su u vaspitanju blaži i trude se da detetu budu drug i prijatelj
kroz njegovo odrastanje. Takav stav ima svoje prednosti i svoje mane.
Deca su najčešće, bezbrižnija, otvorenija i spontanija u svojoj igri i
socijalnoj komunikaciji, ali zbog toga mogu i češće upadati u
neprilike. Stariji roditelji su iskusniji, ali i zahtevniji. Ako su se
profesionalno ostvarili oni imaju više vremena i strpljenja za decu.
Međutim, stariji roditelji su i proživeli mnogo stresnih situacija sa
kojima su se nosili na svoj način i iz njih izneli neke posledice zbog
kojih su napetiji i brižniji. Postoji rizik da se iz njihove brižnosti
razvije anksioznost , pa i panika koja na njihovu decu deluje
"smarajuće" pa su sukobi autoriteta izraženiji. Deca su zatvorenija,
odmerenija, brže socijalno sazrevaju ( jer se druže uglavnom sa
odraslima), ali se često dešava da su zavisnija od drugih.
Milica Petrović, psiholog u Domu zdravlja "Ristić" 
Calendar
